The Graduate (1967)

Žanr: Drama / Komedija / Ljubavni

Režija: Mike Nichols

Glumci: Dustin Hoffman / Katharine Ross / Ann Bancroft

Sličan Film: Superbad (2007)

Na preporuku moje novopečene poznanice / drugarice / koleginice Jovane Perišić, pogledao sam ovaj senzualni filmski klasik u režiji skoro preminuog Mikea Nicholsa. Film se može okarakterisati kao tragikomedija, jer poseduje tu tragičnu setu, odnosno taj buntovnički šmek, a sa druge strane jedan šmekerski i zdrav humor koji prosto odiše smislom i efikasnošću zlatnih filmskih godina. Benjamin Braddock je 20-ogodišnji mladić koji je završio koledž i prosto ne zna kojim putem da nastavi svoj život. Njegovi dobrostojeći roditelji priredili su klasičnu snobovsku pijanku povodom sinovljeve diplome, gde se između ostalih pojavila i gđa. Robinson, izaozovna Benova profesorka. Kada ga pomenuta dama zamoli da je odbaci do kuće, Ben to džentlmenski prihvata ne pomišljajući kakve namere ima gđa. Robinson. Kratka usluga se pretvara u dugotvornu aferu između Bena i Robinsonove, te njih dvoje redovno počnu iznajmljivati hotelsku sobu kako bi se “igrali”. Sve se dodatno komplikuje kada se u grad vrati kćerka žene sa kojojm se Ben previše zbližio, čije je ime Elaine. Igrom slučaja Elaine i Benjamin se svide jedno drugom, što naravno zasmeta starijoj gđi. Robinson, te ona na lukav način pokuša preseći konac ljubavi…

Recenzija: Smatram da sam s pravom previše očekivao od ovog klasika, jer sam i ranijih godina čuo mnoge hvalospeve o njemu. Sve je to išlo do granica da film proglašavaju najboljim svih vremena, od čega je ovaj stvarno daleko. Iako se nisam preterano oduševio, film me nije razočarao, jer u sebi sadrži ono što filmovi modernog doba retko imaju, a to je kompaktan dijalog. Ovde nema onog robotskog čavrljanja, već likovi vode jedan pravi umetnički dijalog, pun inaćenja, humora i krajnje lak za tumačenje, bez začkoljica i apsurda.

Još jedna stvar koja pokazuje koliko su današnji filmovi pali pod uticaj ulične kulture, pa se svaki drugi naslov svodi na vulgarnosti i neizbežne fraze poput “What a Fuck?!”, ili neke psovke kao što su “Shit” i “Fuck“. Ovde nema onog humora koji je karakterističan za komediju novije produkcije, gde se gomila zatupljnih šmokljana smeje nekim zamandaljenim psovkama ili „smiješnim padovima“, već je totalno drugi izvor humora, jedan blag i realan vid komedije koji vas neće oboriti sa stolice, ali će vas bar malo oraspoložiti.

Sledeća stvar koja se podrazumeva za ovako hvaljen film jeste izuzetna, ali stavrno izuzetna, da kažem majstorska gluma većine učesnika ovog projekta, a posebno glavnog trojca Hoffman – Ross – Bancroft, koji i jesu nominovani za silne nagrade (kao i film). Kadriranje, kamera i režija su takođe ispred vremena odradili svoj posao, iako većina gledalaca nije svesna toga, ali ovako dobro kadriranje je u to vreme bio pravi kuriozitet.

Jedina stvar koja mi se baš nije dopala jeste preterano jednostavna priča, koja nema onaj prepoznatljiv filmski šok, već je totalno obična, ležerna i za današnje vreme skroz normalna. Mo'š misliti kćer i majka zaljubljene u istog frajera, totalno neinteresantno, ali moram biti realan i priznati da je u to vreme to bila jedna velika retkost, pa stoga donekle i razumem sve to, ali opet meni to nije bilo posebno interesantno za gledanje.

Ono čemu ja ne pridajem neki poseban značaj na filmu jeste muzika, međutim ovde je to krucijalna stavka, posebno što ta muzika ima veliki odraz na samo delo. Pesma dueta Simon & Garfunkel čula su uvek u pravo vreme, baš onda kad nam zatreba jedna kratka pauza, tako da dok muzika tandrlja, mi gledamo Benjamina koji besomučno trčkara po gradu pokušavajući da balansira svoj buran život. Ja stvarno ne znam čime su hranili te glumce iz zlatog doba, kada su ovi imali tako epohalnu boju glasa, ali znam da je danas gotovo nemoguće čuti taj film-noir šmek u glasu filmskih zvezda.

Dobre karakteristike:

-         Izuzetna gluma

-         Šarm, atmosfera i humor zlatnog Holivudskog doba

-          Režija, kamera, kadrovi

-         Obrt na kraju filma

-         Perfektni dijalozi

-         Neke scene za pamćenje; muzika

Loše karakteristike:

-         Priča isuviše jednostavna za današnju publiku

Zaključak: The Graduate predstavlja obaveznu lektiru za sve ljubitelje filmskih klasika, mada ja bih film preporučio i onima koji su puni stereotipa o filmovima starijim od 5 godina. Baš bih voleo čuti mišljenje tih zaluđenika novije produkcije šta ima da kažu na neke scene iz ovog dela, ili da li uopšte znaju je film ranije gledaoce kupovao pričom, a ne na efektima. Ovaj naslov iz 1967. svakako zaslužuje Respect, no ja koji i nisam zaljubljenik u romantične spektakle ipak filmu ne mogu dati jednu od dve najveće ocene, ali to nikako ne umanjuje njegov kultni status.

8/10