After Midnight (1989)

Žanr: Horor

Režija: Jim Wheat / Ken Wheat

Glumci: Marg Helgenberger / Jillian McWhirter / Ramy Zada

Sličan Film: Campfire Tales (1997)

Važno obaveštenje: Pre otprilike 2 meseca sevnula mi je ideja da jedan vremenski period (jedan mesec) recenziram isključivo horor filmove, jer ih zaista učestalo gledam od malih nogu, te se nisam dvoumio i momentalno odlučio da ovaj pakleni avgust posvetim svom omiljenom žanru. Dakle, u narednih mesec dana imaćete priliku da čitate recenzije filmova strave i užasa, ali naravno i horori u sebi sadrže i druge žanrove, pa oni koji možda manje vole horore ipak će donkle moći da se zadovolje nekim kombinacijama, recimo horora i drame, ili horora i komedije, itd. Film koji otvara mesec horora zove se After Midnight, i omnibus je iz 1989. godine. Film je režiran od strane braće Wheat, i sastoji se od 4 segmenta, jednog na koji se uvek vraćamo, i koji je pokretač ostalih, i 3 priče koje su prikazane u tehnici pripovedanja (bez naratora). Kao i kod omnibusa Holidays, i ovde ću svaku pričicu posebno kritikovati, te ćete imati opširan uvid u svaki segment filma After Midnight.

Recenzija: Uvodna priča prati dve studentkinje, Allison i Cheryl koje tek treba da upoznaju svoj novi predmet, psihologiju straha, koji predaje pomalo uvrnut profa Edward Derek. Nakon što Derek preplaši jednog od studenata koji se od straha upiškio u gaće, njegove neprimerene metode predavanja bivaju sankcionisane od strane odbora, te on za izazovnije, smelije i hrabrije studente organizuje kućno ćaskanje o strahu, strašnim pričama i svemu što obuhvata njegov predmet. Tada on počne svoju strašnu priču, međutim o njoj ćemo posle. O tom uvodu nema mnogo da se priča, to je bukvalno samo podloga za tri priče o kojima će besediti studenti koji su došli na gajbu kod profe Dereka, a tek posle ova priča postaje četrta strašna priča, međutim bio bi spoiler da vam o tome pišem. Profesor psihologije straha deluje uvrnuto, ali ne u smislu da je neki seljober, već jedan galantno jeziv tip, od koga ne znate šta da očekujete, što dodatno pospešuje faktor iznenađenja.

Prvu strašnu priču prepričava upravo profa, a u njoj upoznajemo Joanie i Kevina, bračni par koji svojim automobilom prolazi pored jedne stare kuće za koju znaju da dugo nije imala domaćine, međutim svetla koja gore u potkrovlju govore da se neko konačno uselio u taj, pomalo jeziv objekat. Njima se nedugo zatim probuši guma, pa usred ničega odluče otići do te kuće da potraže pomoć, ili bar telefon. Kada Jonie misteriozno nestane, tada njen mužić mlakonja počne tragati za njom, međutim jadničak nije ni svestan šta mu se sve sprema na mestu ka kome se uputio. Ova priča poseduje dva lika koja su totalna suprotnost, iliti toalna retkost, jer žena koja je hrabra i muž koji je plašljivko nikako ne idu zajedno. Joanie je simpatična i vedra, dok je Kevin zbunjen i skeptičan, što ume da nervira gledaoce, jer svaki izliv neopravdane nervoze kod Kevina izaziva prevrtanje očiju kod nas koji posmatramo film. Cela ova priča uopšte nije loše zamišljena, al' je brate otaljana za sve pare. Te reakcije Kevina na ono što je video u toj kući su teška foliraža, a tek potez na kraju, ih…Priča je više šokantna i misteriozna nego što je strašna, tako da vam se donekle i može svideti, al' da l' je horor? hmm.

Druga priča se zvanično zove A Night on the Town, i prepričava je jedan od studenata. Četiri prijateljice silno žele da upadnu na žurku, za koju očigledno nemaju dovoljno godina. Nakon što dobiju “korpu” od obezbeđenja, one svojim automobilom krenu ka nekom drugom mestu gde ima sredstava za provod, međutim završe u industrijskom delu grada, tačnije na oronuloj benzinskoj pumpi. I naravno, dve radoznale pametnice odluče da uđu u pumpu iz nekog nebuloznog razloga tra la la…uglavnom ih tamo sačeka jedan klasičan redneck mutant sa svojom hrpom besnih pasa. Kada cure poljuljaju samopouzdanje ionako nestabilnog tipa, tada on poludi i uz pomoć svojih vernih psića krenu u pohod na mlado meso. Koliko god voleo redneck filmove, koliko kod cure iz segmenta bile simpatične, i koliko god priča bila dinamična, prosto mi se nije dopala. Preterana doza klišea, dosta labilna gluma, nerealnosti i nelogičnosti osakatili su ovu pričicu koja je na kraju ispala najgora od sve četiri. Interesantno da se u ovom segmentu pojavljuje simaprična Penelope Sudrow koja je ostala upamćen po ulozi Jennifer iz trećeg dela A Nightmare on Elm Street, gde je naravno stradala na specifičan način (scena sa TV-om).

Treća, i verovatno najbolja priča zove se All Night Messenger, i u njoj gledamo Alex (Marg Helgenberger), devojku koja se vratila sa skijanja, sa (naravno) nogom u gipsu. Ona radi noćnu smenu u Call centru, ili nekoj službi za primanje poruka (neko je nazove, uputi poruku, ona to prosledi do primaoca). U jednom momentu, izvesni Richard je počne proganjati i tražiti gđu. Birch, međutim Alex ga skine sa dnevnog reda i tako potpali još veću vatru. Sada je ludak u zgradi gde devojka radi, i spreman je na sve kako bi se osvetio toj neljubaznoj bezobraznici. Ovo je jedina priča koja ima hororističnu atmosferu, napetost i iole dobre glumce. Marge Helegenberger, poznata po svojim ulogama u krimi serijama, bila je precizna u ulozi Alex, njeni postupci možda nisu najprihvatljiviji, ali u suštini priča je ispunila svoj zadatak. Stranac u noći, Richard dovoljno je uvrnut i jeziv, a atmosfera je misteriozna, napeta i dobro izbalansirana. Sve u svemu, ovo je bilo dosta dobro, al' nažalost segment nije završen, a to mi se nikako nije dopalo.

Poslednja priča je upravo ona s početka, odnosno ona na koju se uvek vraćamo. Neću pisati šta se tu zakomplikovalo, jer bih verovatno uprospastio vaše celokupno gledanje, ali ću reći da je u nju umešan upišanko s početka filma. Ono što mi se ponajviše dopalo i ono što After Midnight ne čini tako običnim filmom jeste njegov obrt na kraju, koji lično nisam očekivao, te sam bio pozitivno iznenađen priloženim. Ostaje samo da iskažem svoj utisak o filmu kao celini, a ponajbolja reč za sve viđeno jeste “simpatično”.  

Dobre karakteristike:

-         Neki glumci i likovi; prof. Derek i Alex

-         Segment na koji se uvek vraćamo

-         Priča All Night Messenger

-         Dobar obrt na kraju

-         Dinamičan film bez zamarajućih scena

Loše karakteristike:

-         Neki lošiji glumci i likovi

-         Prva i druga priča su mlake; film nije strašan

-         Klišei, nelogičnosti, nerealnosti…

-         Cenzurisane scene; loše osvetljenje

-         Bolja zamisao nego realizacija

Zaključak: After Midnight predstavlja jednu okej omnibus zabavu, ali bez previše straha, napetosti i luksuza. Film više igra na kartu obrta i iznenađenja, nego na sam zadatak jednog horor filma. Iako je bolji, ubedljiviji, konkretniji i smislieniji film od već pomeutog (i opisanog) omnibusa Holidays, on zbog nekih ranijih filmova ne može dobiti “šesticu”, pa će morati da se zadovolji najvećom školskom motivacionom cifrom.

5/10