I Origins (2014)

Žanr: Naučna fantastika / Drama

Režija: Mike Cahill

Glumci: Michael Pitt / Brit Marling / Astrid Bergès-Frisbey

Sličan Film: Antoher Earth (2011)

Napomena: Ovu recenziju sam pisao za magazin Helly Cherry

Naučna fantastika i emocije? Hmm, ne zvuči mi poznato. Zašto? Vrlo jednostavno: SF je jedan suvoparan, flegmatičan i isuviše štreberski žanr, koji je tu da zadovolji poklonike nauke i fantastike, zbog čega je lišen topline. No, ova moja teorija ne pije vodu danas kada opisujem čist izuzetak, I Origins, SF film sa dušom i srcem. Kompletna aura ovog filma je satkana od humanosti, te na samom početku saznajem koliko jedan poprlično dugotrajan naučni proces može biti senzibilan i dopadljiv. Glavni lik ovog filma je Ian Gray, molekularni biolog, čija uža specijalnost su oči. Na prvi pogled klasičan štreber, no na drugi Ian odaje utisak filantropa, jer ako su oči ogledalo duše, onda onaj koji ih istražuje ne može biti indiferentan. Elem, mladi naučnik na jednoj žurci upoznaje devojku sa vanzemaljski lepim očima, i ubrzo započinje romasu sa njom. Uporedo, on, sa svojom asistentkinjom Karen, pokušava srušiti naučna dostignuća prethodnika i dokazati nešto neverovatno, ali takođe, on će morati prihvatiti činjenicu da nauka i religija imaju očiglednu povezanost.

Recenzija: I Origins je u svakom smislu posebno umetničko delo. On pre svega ima moć da vas angažuje da promislite o svakom segmentu njegovog sadržaja i da uporedno daje odgovore na neka do sada nerešena pitanja. Naravno, film možete posmatrati kao čistu fikciju ili ludu maštu onog koji je napisao scenario, ali svakako je intersantniji izbor gledati I Origins kao nešto što se vrlo lako može obistiniti i na kraju krajeva, nekad(!) i realizovati.

Ono što mi je fascinantno kod ovog filma jesu njegovi likovi, koji nisu previše brušeni i šminkani, a opet su vrlo jaki i predstavljaju figure najobičnijih smrtnika koje srećete svaki dan. Recimo, devojčica u ulozi Salomine je tako neposredna, kao da ni ne zna da su kamere upaljene i da čike snimaju film. Astrid Bergès-Frisbey, devojka sa besprekornom fizinomijom lica, tako suptilna i krhka, a tako potentne harizme i nezaboravne pojave. Glavni dvojac u ulozi naučnika, Michael Pitt (Ian) i Brit Marling (Karen), idealno funkcionišu kao partneri, povezani nekom latentnom hemijom i obasjani uzajamnim poverenjem odaju utisak kao da su godinama radili na ovom odnosu.

Kada su mane u pitanju, e... tu mora da se „kopa“, jer nema ni jedne konkretne tehničke greške. Stručnjaci za biologiju su verovatno pronašli neka odstupanja, ali to mene ni malo ne zanima, jer film „radi posao“, što se kaže.

Ono što sam primetio tokom gledanja jeste veliko prostranstvo boja koje filmu daju vedrinu i čine da naše oči uživaju. Muzika je, takođe, jedna u nizu vrlina, jer savršeno pogoduje tonu filma, njegovoj tematici, kao i njegovim emocijama.

Finale filma je priča za sebe, jer ukoliko vas dotadašnji sadržaj nije oborio sa nogu, onda budite sigurni da će završetak učiniti da (pored čuvenog „obaranja“) sve u vama procveta. Iako vam se na prvi pogled učini da je sve rečeno i da je završetkom poslednje scene, stavljen pečat na celu priču, bolje protrljajte oči i napregnite moždane vijuge, jer shvatićete da tek predstoji zanimljiv deo....

Dobre karakteristike:

-         Sjajan SF film koji ima dušu J

-         Odlična glumačka postava

-         Poruka filma i misterija

-         I Origins vas tera na razmišljanje

-         Odličan završetak!

-         Šarenilo, muzika i režija

Loše karakteristike:

-         Na momente spor i predvidiv

Zaključak: Kada bih moj sistem ocenjivanja funkcionisao kao onaj na IMDb-u, onda bi ovaj film dobio 9,8. No, pošto sam cepidlaka po tom pitanju i postoji svega 7-8 filmova koje sam u svojoj bogatoj gledalačkoj karijeri (ajd’ da je tako nazovem) nagradio sa „10/10“,  I Origins, teška srca, moram oceniti sa „devetkom“, bez nekih konkretnih razloga.

9/10