The Nature of the Beast (1995)

Žanr: Horor / Kriminalistički / Triler / Misterija

Režija: Victor Salva

Glumci: Eric Roberts / Lance Henriksen / Brion James

Sličan Film: Rites of Passage (1999)

Victor Salva je na sebe skrenuo pažnju 2001. godine kada je lansirao vrlo profitabilan horor film Jeepers Creepers, pa je njegov raniji uredak The Nature of the Beast (poznat i pod nazivima Bad Company i Hatchet Man) ostao u senci. Ovaj film je triler-misterija sa elementima horora i krimića, ili preciznije road movie. Pustinjskim putevima južne Kalifornije hara ubica koji se potpisuje (krvlju po haubi) kao Hatchet Man, dok s druge strane saznajemo da je u bekstvu i čovek koji je iz kazina drpio milionče. Ove vesti preko radija sluša naš glavni lik Jack Powell (Lance Henriksen) koji se kući vraća sa poslovnog sastanka. Jack dobija upozorenje od policije da nipošto ne staje stoperima, jer neko od njih može biti pomenuti ubica. Jack tako i postupi, ostavivši jednog autostopera plavušana da se prži na nemilosrdnom pustinjsom suncu. Kada naš glavni junak svrati na ručak do restorančića pored puta stvari kreću da idu nizbrdo, pošto tu sreće autostopera  Adriana (Eric Roberts) koga je ostavio da čeka pored puta. Tog momenta se sve komplikuje, a Adrian počne sumnjati da je Jack u svom koferčiću nosi milionče koje je nestalo iz kazina, dok Jack sumnja da je Adrian krvloločni Hatchet Man.

Recenzija: Ovo je zvanično najduži uvod/prolog koji sam napisao na ovom blogu. Da sam malo kraće pisao, ne bih uspeo da vam dočaram o čemu se zapravo radi u ovom zamršenom trileru. Zapravo taj uvod mi se možda i najviše dopao (iako ni središnjica filma, a ni finiš nisu loši) zbog neočekivane ubedljivosti, jer sve je izgledalo kao u nekom mnogo poznatijem krimiću, jednostavno jako dobra podloga koja vas ubedi da ostanate uz ovaj film do samoga kraja. Mogao sam odmah osetiti zadah dobre atmosfere, koja će posle biti sve jača i jača. Ali, nažalasot ta dobra atmosfera nije mogla nadoknaditi izgubljenu logiku i nejasnoće koje su osakatile ovaj film. Sve će vam biti jasno (ako pogledate film) posle neočekivanog i šokantnog twista na kraju, pa ne bi da kvarim ugođaj.

U vrline ovog filma ću uvrstiti i kvalitetan glumački dvojac Henriksen i Roberts, čiji su karakteri vrlo moćni, a scenario je zadužen za ubedljive dijaloge između njih dvojice. Adrian je jeziv, samouveren i lud tip, koji se zalepio kao krpelj za Jacka, koji je očigledno u velikim problemima. Ta neka hemija nespojivog između njih dvojice varniči na sve strane, a mi samo čekamo neki Boom momenat koji će da preseče taj odnos. Pomenuo sam već sjajnu atmosferu ukombinovanu sa misterijom što daje recept za nelagodnost kod nas gledalaca. Obožavam filmove koji se odvijaju po bespućima američkih pustinja, jer to poboljšava efekat bespomoćnosti i straha kod žrtve, a i deluje jezivije nego kad vas ubica jurca usred grada ili naseljenog mesta. Ovde niko nikog ne juri, ali strah pronalazimo u toj misteriji ko je ubica, šta je njegov cilj i kad će da eksplodira njegov bolesni um. Sjajana su i ta konačišta pored puta gde se zaustavljaju dva glavna lika, pored odmora za Adriana i Jacka, odmaraju i gledaoci, sabirajući zamršene utiske.

Hteo sam da vam dočaram taj twist na kraju, jer imam jaku želju da se izjasnim povodom toga, al' ne smem, možda neko želi da odgleda ovaj film, a otkrivanjem završetka film bi izgubio na atmosferi i svemu ostalom. The Nature of the Beast pati od bolesti zvane „nejasnoća“,a po najviše od logike (al' to izranja tek na kraju filma) jer ne volim kad se scenaristi poigravaju sa apsurdom ili da furaju scene koje ni sami ne znaju čemu služe. Ne znam šta su hteli da kažu nekim zavrzlamama, u kojima nema ni logike, ni smisla, a po najmanje značaja za dalji tok filma. Šablon ubistava jeste krvav i bolestan, al film definitivno ne igra na karte morbidnosti,krvavosti , akcije i jurnjave, već isključivo na atmosferu. Film sadrži dve, tri kliše scene, al ništa spektakularno da vas iznervira ili iziritira. Takođe, ima jedan preterano nabudžena scena koja se kosi sa svim zakonima medicine.

Dobre karakteristike:

-         Interesantan i ni malo dosadan film

-         Jaki glumci i još jači njihovi likovi

-         Idealan pustinjski put kao mesto zbivanja filma

-         Meni se dopao preokret, iako se kosi sa zakonima fizike

-         Dijalozi, atmosfera i misterija

Loše karakteristike:

-         Nejasnoće i nelogičnosti

-         Par klišea

-         Loše je to što je uvod na mene ostavi jači utisak od završetka

-         Preterivanja

Zaključak: The Nature of the Beast je interesantan film, i sve tu štima, al' nekako se nećkam oko ocene filma. Najgore je kad je „sve“ dobro, a ipak vas nešto vuče da filmu date slabiju ocenu, upravo zbog tog pokvarenog očekivanje koje vam je nametnuto dobrim uvodom. S druge strane ja sam očekivao drugačiji tok, pa je efekat iznenađenja dobio na značaju. Jaka šestica za The Nature of the Beast.

6/10