One Last Thing... (2005)

Žanr: Drama / Komedija

Režija: Alex Steymark

Glumci: Michael Angarano / Cynthia Nixon / Sunny Mabrey

Sličan Film: My Life Without Me (2003)

Znam koliko je široko prostranstvo filmova koji se bave temom o neizlečivoj bolesti, ali meni to nije bitno, jer ako je film “ubo” suštinu, tada neoriginalost ostaje neprimećena. Takav slučaj je i sa filmom One Last Thing…, koji sam pogledao na preporuku Jelene Damjanović, čiji dar za izbor filmova nikako ne jenjava. Ono što ovaj film izdvaja od pomenute grupacije jeste njegov komičan ton, koji uspeva da izađe na kraj sa tako okrutnom životnom situacijom. Nešto slično kao u već opisani filmu My LifeWithout Me, gde glavna junakinja ne očajava, već maksimalno koristi preostalo vreme kako bi porodici obezbedila podnošljiviji gubitak. Ovde nema uvoda, već scenarista puca pravo u rebra, pošto na samom startu saznajemo da je srednjoškolac Dylan Jameison teško bolestan, tačnije na tajmeru mu vreme za život već otkucava. Služba za ispunjavanje poslednje želje želi da bar na momenat usreći Dylana, pa ga upitaju za njegovu poslednju želju, na šta im momak odgovara “Moja poslednja želja je da provedem vikend sa Nikki Sinclair”, gde svi ostaju u šoku. Nikki, koja je manekenka moćiće da ubije dve muve jednim udarcem, te pored toga što će Dylanu ispuniti poslednju želju, ona će napraviti sebi odličan marketing, čime bi prevazišla trenutačnu krizu u kojoj se našla.

Recenzija: Ne postoji reč koja bi opisala moj prezir prema američkom smislu za humor, odnosno njihovim “komedijama”, onom ogavnom umetnutom smehu i besmislu svega toga. Naravno, glupo bi bilo da kažem da najjači i najveći svetski lanac koji se bavi proizvodnjom filmova ne izbacuje kvalitetan humoristički program, ali prosto meni to ne paše i ne leži. Postoje stvarno dobre, odmerene, lepo ukrašene i zdrave komedije, međutim naša populacija se uglavnom loži na budalaštine poput…Aj' neću sad nabrajati, poštedeću ih klevete, ali uglavnom mislim na one romantične limunade sa izveštačenim smislom za humor.

Kada je upitanju film koji danas opisujem, stvari se drastično menjaju. One Last Thing… je oličenje komedije koju mogu da podnesem, a glavni razlog za to jeste što je film na klackalici između dirljivo – potresne drame i parodične komedije. Kada se te dve podvrste smiksaju, dobija se delo koje može da zadovolji moj filmski ukus. Prvenstveno, film mi se najviše dopao jer i pored te komedije koja skreće pažnju sa patnje, on poseduje i neke realne  momente, koji nas podstiču da razmislimo o malim stvarima koji bi mogli da nas učine zadovoljnim i srećnim, međutim najteže je biti skroman dok si zdrav.

Glumačka ekipa je ovde prosto idelana, jer iako je kasting mešavina anonimusa (Michael Angarano, Matt Bush, Sunny Mabrey) i zvezda (Cynthia Nixon, Ethan Hawke, Gina Gershon), svi oni su vrlo dobro uklopljeni. Cynthia Nixon, koja je te godine dobila nagradu za najbolju glumicu komedije, glatko se sjedinila sa svojim sinom u ovom filmu, a do tada nepoznatim mladim glumcem, Michaelom Angaranom, čija komično – tragična grimasa govori više od 'iljadu reči. Glumci Matt Bush i Gideon Glick, bili su prterano “komični” za moj ukus, te mi je izgledalo kao da su uljezi u ovom filmu, kao i da njihovi karakteri nemaju ni malo obzira i sažaljenja na bolesnog im druga.

Sunny Mabrey, koja je igrala ideal savršene “ribe” i do tog momenta neosvojivu teritoriju, za mladog Dylana, s' početka je bila odbojna, antipatična, međutim kada je njeno srce smekšalo, smekšao sam i ja, i tako je ispratio sa pozitivnim utiskom i posle filma. Sviđa mi se i to ime Nikki Sinclair, zvuči baš onako kako i ona sama izgleda, vitka plavuša, pomalo nadobudna, propala zvezda, Good Choice. Završetak filma mi se dopao, poprilično je prihvatljiv, i izbegnuti su izlivi tuge i sličnih bolnih emocija. Nažalost, ovakvi filmovi ne mogu dobiti više od “osmice”, jednostavno takav mi je kriterijum, pošto “devet” i “deset” su filmovi sa nešto jačim smislom, ili uopšte jačim karakteristikama.

Dobre karakteristike:

-         Dobra kombinacija drame i komedije

-         Film u podsvesti tera na razmišljanje o malim stvarima koje nas ispunjavaju

-         Sjajan izbor glumaca; njihovi likovi

-         Dobro režirano

-          Bez previše patetike i sažaljenja; humor

Loše karakteristike:

-         Matt Bush i Gideon Glick - preforsiran humor; nerealnost

-         Film nema toliko jak motiv da bi mogao da mu “dajem” najjače ocene

Zaključak: Sa moje tačke gledišta, ovo je jedan dobar, ohrabrujuć i zanimljiv film, koji verovatno neće biti interesantan fanovima akcionih i modernizovanih naslova, međutim moja preporuka nema ogradu, stoga ga preporučujem svakom ko kroči na ove stranice. Film je najrealnije za “sedmicu”, međutim s' početka sam bio vrlo blag, te sam nekim filmovima davao i po dve ocene više, pa da ne mislite kako je One Last Thing… lošiji od nih, ja i njemu dajem jednu jaču ocenu.

8/10