Too Young to Die? (1990)

Žanr: Kriminalistički / Drama / Biografski

Režija: Robert Markowitz

Glumci: Juliette Lewis / Brad Pitt / Michael Tucker

Sličan Film: Blue-Eyed Butcher (2012)

Pre nešto više od dva meseca recenzirao sam film Blue-Eyed Butcher sa Sarom Paxton, i napisao da film “nije loš”, e tako nešto mogu reći i za projekat koji danas kritikujem, a njegovo ime je To Young to Die? i već na omotu vidimo da u njemu glumi dobro poznat dvojac iz čuvenog road filma Kalifornia iz 1993. Pored krajnjeg utiska, Too Young to Die? po mnogo čemu podseća na Blue-Eyed Butcher. Evo recimo ovde kao u i u pomenutom filmu mlada i lepa devojka dolazi u zatvor gde počinje svoju priču o stranputici koja ju je smestila iza rešetaka. Takođe dva filma spaja i to što su oba rađena po istinitim događajima, ali baš pravim istinitim događajima o kojima možete naći baš dosta podataka na netu. Već sam objasnio o čemu se radi, ali kratko ću da izdetaljišem neke stvari, čisto da se ne zabunite. Amanda Sue Bradley (Juliette Lewis) je četranaestogodišnjakinja koja je po rođenju osuđena na propast, pre svega majka je ne ferma ni tri posto, već je pušta da se udaje, a onda “pali” sa svojim dečkom daleko od očiju javnosti. I tako maloj Amandi brak propada, te ona počinje svoju lutalačku misiju. Igrom slučaja upoznaje Billy-ja (Brad Pitt), opsesivnog selju koji iznova i iznova nasamaruje i iskorištava u bludne svrhe. U jednom momentu sve se strmekne, i jedan čovek strada krivicom nadrogirane Amande. Pitanje je jasno: Da li će novopečeni zakon osuditi dete od 14 godina na smrtnu kaznu (gasna komora) ili će je poštedeti i pustiti da iskoristi jedan jedini život koji joj je Bog podario?

Recenzija: Već sam skoro pisao kako obožavam Juliette Lewis, koja možda nikada neće biti najbolja glumica, ali uvek ću je gotiviti i poštovati zbog specifičnosti, slatkoće i tog načina na koji donosi svoje uloge. Ovaj film je jedan od njenih prvih, i primetno je da nije uspela u kontinuitetu biti ubedljiva, što mi i nije smetalo, jer su neki od ostalih glumaca u ovom naslovu demonstrirali amaterizam i pokazali kako ne treba da seglumi. Juliette je recimo bila odlična u scenama histerije i panike, dok je u nekim dramskim mometima na sekundicu bila van koloseka. Ti mali propusti nisu naškodili ni mene kao gledaocu, a ni samom filmu koji pati od nekih krupnijih boljki. Recimo pored tih manje ubedljivih glumaca, problem filma je sama priča koja je nedovoljno ubedljivo ekranizovana, jer ne verujem u sve ono što sam video u ovom filmu, kao da su scenaristi razgoropadali kada su pisali adapticiju.

Drugi problem filma jeste taj (opet isto kao kod Blu-Eyed…) što je prosečan, neatraktivan i vrlo lako izbrisiv iz naših mozgova (ko voli glumce iz filma neće ga zaboraviti, ali ko ih ne voli, film će mu iščeznuti kroz nedelju dana). Ovo delo ne sadrži neki kultne scene ili nešto slično što bi ljudi pamtili, imajući u vidu da u filmu glumi jedan od najpopularnijih glumaca u poslednjih 25 godina. Brad Pitt ovom naslovu nije doneo ništa spektakularno, osim te glume koje je bila dosta dobra, ali opet tu ulogu je mogao odigrati i mnogo manji baja od njega. Recimo, ono što me tera na razmišljanje jeste to da li je ovaj film inspirisao scenariste Kalifornije da napišu skoro identične likove za Pitta i Lewisovu. Neverovatno koliko je Brad karakterno i fizički identičan onom Early-ju iz pomenutog trilera (dobro, Early je svakako jače dočaran, ali opet mora da ima nečega tu. Juliette ne podseća toliko na Adele, ali opet naliči na nju.

Raspisah se ja o nečemu što nema veze sa ovim filmom, ali i to govori o njegovoj neinspirativnoj kompoziciji koja vas ne vuče da se posvetite kritici dela, već da tražite nešto levo. Definitivno najjača stvar u filmu Too Young to Die jeste završetak, iliti poslednjih 15-ak minuta i sam epilog. Nekako mi izgleda da su se svi potrudili oko tog zaključka koji može da promeni utisak o dotadašnjem zbivanju u filmu, što i jeste uradio. Ne bih spojlovao da ne upropastim potencijalno gledanje fanovima Brad Pitta. Film ne sadrži neke klišee i neke iritantne gluposti koje “krase” 70% filmova modernog doba, ali zamena za to stiže u vidu cenzure tog ubistva, kod koga nema krvi, nema duše, ne deluje mi kao ubistvo uopšte, već kao kad se deca igraju tih igara pa kao neko nekog upode nožem, i ovaj padne, e baš tako.

Dobre karakteristike:

-         Brad Pitt i Juliette Lewis na nivou

-         Flashback sistem pripovedanja

-         Odličan završetak

-         Inspirisanost realnim događajem i poruka na kraju filma;

Loše karakteristike:

-         Prosečnost

-         Nedovoljno uverljiva priča

-         Neki vrlo loši glumci

-         Cenzura ubistva

Zaključak: Ovaj film spada u tu kategoriju filmova koji nisu loši, a opet su previše obični, mlaki i nedovoljno specifični da ih nekome preporučite. Bukvalno ću da “dam” ocenu više ovom filmu zbog Juliette, koju zaista obožavam zbog 5-6 uloga koje je pokidala, tako da umesto jedne jake “petice”, film dobija jednu vrlo, vrlo slabašnu “šesticu”.

6/10