Strangers on a Train (1951)

Žanr: Drama / Triler / Ljubavni

Režija: Alfred Hitchcock

Glumci: Farley Granger / Robert Walker / Ruth Roman

Sličan Film: Bad Influence (1990)

Plan da avgust posvetim isključivo horor žanru, danas je propao, jer sam pogledao Hitchcockov Strangers on a Train, za koji sam prvobitno mislio da je horor, međutim ispostavilo se da je on samo triler – drama, koja bojažljivo demonstrira napetost, kriminal i mentalnu nestabilost. Film je adaptacija debitanskog romana kasnije proslavljene Patricie Highsmith (Patriša Hajsmit), a za režiju je bio zadužen legendarni Alfred Hitchcock. Guy Haines, profesionalni teniser i Bruno Anthony, plejboj, slučajno se sreću u jednom vozu, gde kroz neobavezan razgovor jedan drugom povere ko su osobe koje im život čine težim i nesnosnijim i koje bi vrlo rado uklonili. Guy Haines ima problema sa raspuštenom, bezobzirnom i tvrdoglavom suprugom koja nikako neće da se razvede od njega, dok Brunu muči strogi otac koji ga smatra ludakom. Mala šala da Guy ubije Bruninog oca, a ovaj njegovu ženu, odnosno da jedan drugom učine usluge, pokazaće se kobnom, jer Bruno ubija Miriam, Guy-ovu suprugu, te očekuje da Guy ispuni „obećanje“ i likvidira njegovog oca. Kada ovaj ne pristane na zločin, tada Bruno uzima stvari u svoje ruke, te počne prljavu igru ucene.

Recenzija: Ovaj film me je iznenadio iz više razloga, pa pored toga što sam očekivao horor, a dobio nešto što je jedva i triler, ja sam mislio da će ovo biti klasični Train Movie, odnosno film u kome se 90% scena odvija u vozu, no i tu sam pogrešio, jer takvih scena ima samo u par navrata, a one su vrlo kratke, međutim i ključne. Film ima takvu srž, poentu i smisao, da ga možete shvatati na više načina. Likovi imaju dubinu, te se o njima može ćaskati do besvesti, a film vas tera na razmišljanje, ne zato što je komplikovana i uvrnuta radnja, već zato što su karakteri u filmu vrlo složeni, a njihovi postupci diskutabilni. Poseban primer za to je Robert Walker u ulozi Bruna Anthony-ja, koji je šarmantan dasa, džentlmen, druželjubiv i elokventan čovek, a sa druge strane mentalno labilan, „polupan“, i krajnje ogavan prema deci.

Ako se bolje udubite, primetićete neke finese koje će vam film učiniti drugačijim, a opest s druge strane, ako ih propustite, film će opet biti interesantan, jer je napravljen tako da bude zanimljiv svakom ko se odluči za njegovo gledanje. Strangers on a Train vrlo suptilno i gospodski servira crni humor (tačnije Hitchcock ga servira), koji je u to vreme bio vrlo redak slučaj, te je ovaj film bio prava poslastica za sladokusce krimića i crne komedije. Glumu ovde ne treba previše komentarisati, jer je jasno kakvi su glumci bili nekad, i na koji način su začinjavali svoje uloge. Ruth Roman u ulozi Anne Morton je sijala od lepote, gracioznosti i glamura, dok se u ulozi njene sestre pojavila kći Alfreda Hitchcocka, Patricia.

Ono što se ne sme izostaviti kada se kritikuju Alfredovi filmovi jeste režija koja je mnogo ispred svog vremena. Naravno, mislim na taj trilerski vrtlog i atmosferu, a onda i na sve ostalo. Recimo teniski meč koji igraju Guy Heines i još jedan tip izgleda kao da se igra 2016-te, a ne 1951. godine (ako izuzmemo crno-belu fotografiju). Baš me je oduševio sa tim kadrovima, jer ta uverljivost i realnost su mnogo jače od nekih stavki koje mi se nisu dopale. Kada smo več kod toga šta mi se nije dopalo, ja moram reći da je zaplet poprilično jeftin gledajući ga iz modernog doba (današnjice), ali u to vreme to je bio spektakl, bomba, hit… Mnogo filmova posle ovoga je rađeno na sličnu foru, pa otud i verovatno taj momenat pomalo naivnih poteza (Guy ne želi da prijavi Bruna Anthony-ja, iako ako kad bolje razmislimo može to da uradi). Ali, da svega toga nije bilo, ovaj film ne bi bio tako dinamičan i uzbudljiv. Vrhunac filma je definitivno scena na ringišpilu / vrtešci, gde se dvojica suparnika bore, a kamera ih vrhunski prati. Dobro je odrađeno i to da mi u određenom momentu počnemo “bodriti” nekog od likova (Guy or Bruno), jer nam se ovaj drugi smučio.

Dobre karakteristike:

-         Vrhunska režija

-         Dinamičan i interesantan film

-         Sjajni glumci i likovi

-         Farley Granger i Robert Walker

-         Film se može posmatrati iz više uglova

-         Scena na teniskom terenu i vrtešci

-         Odličan crni humor

Loše karakteristike:

-         Neke loše i nelogične odluke likova

Zaključak: Strangers on a Train možda remeti horor mesec, međutim nikako se nisam pokajao što sam ga odgledao, jer predstavlja jedan primer današnjim režiserima kako treba da izgleda kompletno delo. Krivo mi je jedino što ga nisam odgledao iz cuga, već u više navrata zbog nekih privatnih obaveza, ali opet mi se dopao. Nema šta, preporuka!!!

9/10