My Life Without Me (2003)

Žanr: Drama

Režija: Isabel Coixet

Glumci: Sarah Polley / Scott Speedman / Amanda Plummer

Sličan Film: One Last Thing… (2005)

Nakon fijaska sa filmom Turn the River (2007), ipak nisam odustao od drama (iako sam to hteo), jer je upravo film My Life Without Me već duži period na mom spisku filmova koje treba da pogledam, pa sam ga odgledao iz čistog poštovanja. On je 4. po redu film iz kolekcije filmova na koje sam slučajno naleteo (Blue-Eyed Butcher, Good Neighbors i Turn the River su prva tri), te su moja očekivanja bila minimalna. Moj život bez mene, kako je kod nazvan ovaj film, je jedna dirljiva priča ispričana na ohrabrujući i optimističan način, a ona glasi ovako: Ann je 23-godišnja majka dve ćerke koja radi na fakultetu kao čistačica, i koja za koleginicu ima Laurie, ženu koja je opterećena dijetom. Ann sa svojim suprugom Donom i ćerkicama Penny i Patsy živi u kamp prikolici, u komšiluku svoje majke, radnice u poslatičarnici. Život simatične Ann menja se iz korena kad joj doktor saopšti da boluje od neizlečive bolesti (ne razumem se u medicinu, al’ navodno ima tumor na oba jajnika, pa joj se sve to proširilo na trbušnu duplju i jetru) i da joj je ostalo dva do tri meseca života. Ann muški prihvata svoju gorku sudbinu, ne želići da je deli sa svojim najbližima. Ona odluči da tih par meseci iskoristi na najbolji mogući način, odnosno da uradi stvari koje je oduvek želela. Pa tako počne snimati audio poruke svojim ćerkama koje devojčice treba da poslušaju za svoje rođendane. Ann počne tražiti novu ženu za svog supruga, zatim izrazi želju da oproba seks sa nekim drugim muškarcem, i mnoge druge stvari koje uključuju i posetu ocu u zatvoru i novu ludu frizuru.

Recenzija: Prva stvar koja me je posebno oduševila, jeste način na koji je ispričana ovako potresna priča. Ann saznaje da treba da umre za 2-3 meseca, ali ona ne očajava i ne patetiše, već želi da iskoristi još to malo života na najkorisniji mogući način. Film ni u jednom momentu ne želi da vas rasplače i rastuži, iako je kalup priče vrlo potresan i emotivan, već pokušava da vam pokaže na koji način se ubija tuga i ceni život. Na momente možemo primetiti i minijaturnu dozu humora, koji je zdrav i koji odgovara datoj situaciji, skroz je realan i prijatan. Ono što ne bih smeo zaboraviti da vam kažem jeste to da film nije gnjavator koji davi sa bespotrebnim  scenama koje ne služe ničemu, već je jedan interesantan komad koji može zabaviti i ljude koji izbegavaju dramu zbog specifično režima (sporo odvijanje radnje).

Sarah Polley u ulozi drage i simpatične Ann je bila izvanredna. Ona je jedna devojka prosečnog izgleda, ne preterano lepa i atraktivna, međutim toliko karakterno inspirativna i optimistična. Ann, koja je vedrog duha dobija tako srceparajuću vest, međutim i pored kristalih suza koje joj zaprskuju trepavice, ona je optimista, moralista i uvek spremna na šalu, neko ko razočarenje ne prenosi na druge, već uspeva da ga zadrži u sebi. Na ćerkice i muža prenosi vrcavu energiju i pored bolesti koja joj svakog momenta “kida kožu s’ leđa”. Odnos Ann i ostalih likova je svaki za sebe interesantan, jer dijalozi su ovde slični onim Tarantinovim, totalno neobavezni, a opet interesantni za slušati. Ljudi ovde pričaju o kolačima, muzici, dijeti i ostalim svakodnevnim temama koje su sastavni deo komunikacije dva obična smrtnika.

Takvi dijalozi su primenjeni kako bi se lopta prebacila malo na onaj izvor sreće, ili jednostavno kako bi se tuga progutala. I pored optimističkog stila prikazivanja ove priče, film ipak pokazuje svoju tužnu stranu, jer devojka koja živi u kamp prikolici i jedva sastavlja kraj sa krajem mora da trpi nešto zbog čega bi svaka osoba vrištala i pokušala da izbaci bol iz srca ispovedajući se bližnjima. Gluma ostalih aktera je na nivou, međutim oni su u senci Sare Polley, koja je odglumila maestralno i koja me je totalno teleportovala u sam film. Sjajno je i to što je film s vremena na vreme u naratorskom stilu (Ann pripoveda), što nam omogućava da saznamo mišljenje nesretne devojke o svemu što ju je snašlo, jer znate već, ona to ne želi da podeli sa bližnjima. Zavšetak filma je propraćen sjajnom muzičkom podlogom, opet bez patetike i tugovanja, sa sjajnom porukom.

Dobre karakteristike:

-         Sarah Polley kao Ann

-         Zanimljiv tok filma

-         Optimističo-ohrabrujući stil priče

-         Scenario, režija i gluma svih ostalih likova

-         Sjajna muzička podloga

-         Emocije, humor i karakteri

-         Završetak i izuzetna poruka

-         Jedini film kome nisam uspeo naći zamerku

Loše karakteristike:

-         /

Zaključak: My Life Without Me je odličan film sa fantatičnom porukom, izuzetnim likovima i sjajnim scenariom. Iako sam ga nahvalio, to ne znači da će se možda i vama svideti, jer ovakve filmove ili voliš, ili ne voliš. Zaplet možda deluje izlizano, jer tema o tome da je nekom ostalo još samo dva-tri meseca života je već mnogo puta ekranizovana, ali ne na ovako dobar način (bar ja nisam gledao). Preporučujem vam ovaj film svim srcem i jako bih voleo da čujem nečije zamerke o ovom filmu, jer ih ja nisam imao. Ovo je definitivno uz Stand by Me najbolji film opisan na ovom blogu. Uživajte!

10/10