White Noise (2005)

Žanr: Drama / Horor / Triler / Misterija

Režija: Geoffrey Sax

Glumci: Michael Keaton / Deborah Kara Unger / Ian McNeice

Sličan Film: White Noise 2: The Light (2007)

Ja stvarno ne znam zašto se petljam tamo gde mi nije mesto, i zašto gledam ovaj tip horora kad dobro znam da mi ne leži. To je pogotovo loše jer ne mogu biti objektivan i realan , pa reći šta ovde valja, kad mi se film ni trunku nije dopao, al' dobro, sad sam se opekao, sledeći put neću. Po rečima Vikipedije,White Noise je natprirodni horor film, međutim ja mislim drugačije i smatram da je ovo jedna dosadna drama sa elementima trilera i misterije, koja će se dopasti isključivo onim gledaocima koje zanima fenomen EVP, odnosno kontakt sa preminulima uz pomoć raznoraznih skalamerija. Jonathan Rivers (Keaton) je čovek koji vodi jedan lep porodičan život, no mi to vrlo kratko gledamo, jer njegova supruga Anna nestaje, a potom biva pronađena mrtva na obali reke. Njega tada kontaktira čovek koji je opsednut mrtvima, i koji uz običnu elektronsku opremu kao što je radio-prijemnik ili televizor uspostavlja kontakt sa njima. Nakon nekolog vremena, do tada skeptični Jonathan ipak odluči pokušati uspostaviti kontakt sa Annom, međutim na TV ekranu se počnu pojavljivati ljudi koji tvrde da su još živi, i koji očekuju da ih Jonathan spasi (od nekoga ili nečega).

Recenzija: Iako ne volim filmove o duhovima, mrtvacima i sličnom, ja ih mogu gledati ukoliko imaju dinamiku, ritam, logiku, smisao, draž, poruku, međutim White Noise definitivno nema većinu navedenih stvari, jer je izuzetno naporan, spor i nezanimljiv za gledanje, a pritom je i konfuzan i neshvatljiv. Ako je nekome teško skrenuti pažnju tokom gledanja filma, onda sam to definitivno ja, ali sa White Noise je skroz druga priča, jer sam u par navrata zvernjao naokolo pošto je na ekranu bila demonstracija dosade. To se pogotovo odnosi na drugu polovinu, koja je pravo rasulo kome nema kraja, i koja je znatno sprorija od prve, koja je donekle i bila interesantna.

U prvoj polovini filma mi gledamo Jonathana koji je ostao bez supruge, i koji sumnjičavo veruje u kontakt sa preminulom osobom, ali ipak pristaje da se poveže sa Annom, ukoliko je to moguće. I naravno tada kreće ono što sam očekivao: horor film koji ustavri i nije horor film, već mamac za nas gledaoce. Normalno da ću se odlučiti za gledanje nekog horora u kome glumi neki poznat, a dobar glumac. U ovom slučaju je to bio Michael Keaton, i čovek je bio skoz korektan, ali problem je što horor elemenata ima samo u par navrata, i to onih najomraženijih, JUMP SCARE. Naveo sam u uvodu da se često bahćem sa hororima koji mi ne leže, ali ustvari to je rezultat mog neinformisanja o filmu, kog slučajno nađem na IMDBu i odma' ga skidam sa torrenta, bez ikakvog čitanja radnje filma.

Prosto mi nije jasno šta bi ovde uopšte moglo biti strašno, duhovi možda? U par scenu i ima duhova, ali njih se plaše samo mala deca, dok pravi hororfili ili ljudi koji s vremena na vreme svrate na čašicu dobre atmosfere, očekuju strah na neki kvalitetniji način. Recimo efekti su ovde okej, iako ih nema mnogo, uverljivi su i izgledaju baš onako kako treba da izgledaju. Taj EVP fenomen me ne zanima, i ne bi bilo fer da ga kritikujem. Likovi su ovde monotoni, mračni, ali kvalitetno odljumljeni. Kraj filma donosi skorz drugu dimenziju priče koja mi se mnogo više dopala, ali ona bi mogla biti trn u oku ljubiteljima onoga iz pređašnjeg dela filma (paranormalnog). Ako je kraj već takav, film je mogao biti skroz drugačiji, zato što prosto ne shvatam čemu onoliko mrcvarenje i davljenje, kada je sve moglo da prođe bezbolno. Na kraju mi ostaje da kažem da film ima nastavk, koji definitivno neću gledati.

Dobre karakteristike:

-         Gluma; Michael Keaton

-         Neki efekti; režija

-         Kraj filma

Loše karakterisike:

-         Loš i konfuzan scenario

-         Dosadan i spor film (pogotovo druga polovina)

-         Nimalo strašan i napet

-         Previše nejasnoća

-         Jump scare i ostale kliše gluporije

Zaključak: Film je nešto kao Dark Corners, ne bukvalno po priči, ali je režiserski lepo odrađen, međutim bez poente, priče, dinamike…Definitvno zahteva poseban krug ljudi koji vole nešto ovakvo, međutim ja nisam iz te branše. Ocena “četvorka” je rezervisana za filmove koji su profi odrađeni, ali meni se nisu dopali, tako da White Noise definitivno pripada toj grupi.

4/10