Странице

недеља, 07. август 2016.

Dark Corners (2006)

















Žanr: Horor / Misterija / Triler
Režija: Ray Gower
Glumci: Thora Birch / Christien Anholt / Toby Stephens
Sličan Film: Dread (2009)

Naslov koji danas kritikujem zove se Dark Corners i ujedno je prvo i poslednje režisersko delo izvesnog Raya Gowera. Dark Corners je jedan opšti haos, rasulo, sunovrat, konfuzija, tornado nejasnoća, ali ipak tehnički maštovito odrađen i glumački emocionalno začinjen film. Susan Hamilton (Thora Birch) je simpatična devojka kojoj godinama ne uspeva da zatrudni sa svojim dečkom Davidom. Kako nemaju drugo opciju, oni se odluče za vantelesnu oplodnju, međutim ona im nikako nije donela dobro. Susan danonoćno muku muči sa košmarima, u kojima vlada sivilo, depresija, čemer i koji su donekle povezani sa tamnom stranom svakodnevnice. Koliko god se trudila da ubije demone i monstrume iz snova, njoj to nikako ne polazi za rukom, iako je tražila pomoć od psihijatra. Film nema ni zaplet, ni rasplet, ni završetak, sve je ispreturano, tako da ovaj uvod deluje pomalo čudno, al' verujte, nije do mene, već do filma.


Recenzija: Ajde prvo da krenemo od pozitivnih stvari, kojih, ruku na srce i nema mnogo. Kontrast između sna i jave je maestralo osmišljen, dakle java je predstavljena u svetlijim tonovima, počev od boje kose glavne glumice, pa sve do lepršavog enterijera njenog doma. San iliti košmar je sav u nekom bunilu, pun tame, pun misterioznih i zloćudnih ljudi, filovan je krvlju, a Susan se u njemu zove Karen, i ima totalno drugačiji imidž. Sve je to tehnički odrađeno na najbolji mogući način, i na tome svaka čast, međutim priča u ovom filmu je totalno neshvatljiva, apsurdna i nezanimljiva.


Koliko god nama bilo dato do znanja da l' je ono što gledamo java ili san, neshvatljivo je šta je Ray Gower hteo da kaže u nekim scenama, šta je pre svega cilj ovog filma, da l' on ima smisao, ili je samo tako nabacao brdo gluposti na jedno mesto čisto da bi pokazao to tehničko umeće svoje ekipe. Razumem da neki ljudi vole apsurd, rasulo i filmove koji ničemu ne vode, ali mislim da ih većina ne vari, tako da je Dark Corners film za uži auditorijum. Takođe, jedan od većih problema jeste što je ovaj film horor koji nema apsolutno ni jednu jedinu iole strašnu, napetu ili uzbudljivu scenu. Sve više liči na neku psihološku dramu, nego na horor – triler, te se tim krug gledalaca koji bi posmatrali ovaj film još sužava.


Efekti krvi, gadosti i tako toga su odlično namontirani, međutim to više nikom živom nije strašno. Već sam napisao da film nema ni uvod, ni zaplet, ni rasplet, već je raštrkan na sve strane, te ukoliko se odlučite da ga odgledate nemojte očekivati idilu ili bar dobar i jasan kraj filma, jer to definitivno nećete dobiti. Kada je gluma u pitaju, tu naravno dominira Thora Birch, koja je bila ubedljiva i kao Susan i kao Karen. Lik Susan je simpatičan, gotivan, ali nedovoljno dobro uklopljen u sam ambijent. Verujem da bi sav taj potencijal bio istaknutiji i bolje realizovan da je scenario bio iole smislen i realan jednom prosečnom gledaocu. Moram još navesti ono što je samo jedan od primera za nerealnost, a to je kako da Susan i po danu tako odjednom zaspe? Razumem noću, ali ona spava na svaka 3-4 sata, i to je samo podloga da gledamo njene košmare u kojima se svašta zbiva. Ili kako ljudima koji prave filmove ne dosade oni visokofrekventni zvuci koje ispuštaju demoni, zašto ne promene nešto?. Slične zvuke sam čuo i u filmu Room 6.


Dobre karakteristike:
-         Sjajan kontrast između sna i jave
-         Thora Birch
-         Odlične tehničke karakteristike


Loše karakteristike:
-         Nerealnosti, nelogičnosti…
-         Konfuzan film bez poente
-         Mnogo nejasnoća, mnogo pitanja
-         Film nepa ni zaplet, ni rasplet
-         Dosadan


Zaključak: Nikako ne pokušavajte da gledate ovaj film ukoliko niste ljubitelj svega onoga što sam naveo u recenziji. U suprotnom, bićete u najmanju ruku zbunjeni, razočarani ili iznervirani. Dark Corners nije jedan od onih amaterskih filmova koje možemo nazvati “škartom”, al' je definitivno pravljen za posebnu publiku. Stoga ja njemu zbog tehničkih stvari i glume dajem “četvorku”, iako mi priča i tok nisu ni za “dvicu”.

4/10 

Нема коментара:

Постави коментар