Странице

среда, 29. јун 2016.

Double Jeopardy (1999)

















Žanr: Kriminalistički / Triler
Režija: Bruce Beresford
Glumci: Ashley Judd / Tommy Lee Jones / Bruce Greenwood
Sličan Film: Gone Girl (2014)

Tommy Lee Jones, Ashley Judd i Bruce Greenwood – Može li film biti loš? Izgleda da ne, bar kada za primer uzmemo Double Jeopardy, delo gospodina Beresforda koje se bavi jednom sasvim običnom, krajnje izvozanom filmskom temom, međutim pomenuti gospodin je od prosečnog filma napravio nešto što pamte generacije, nešto što vam striktno preporučujem. Libby Parsons (Ashley Judd) je žena koja uživa u čarima života zajedno sa svojim sinom i supružnikom Nickom, ali ta sreća bila je kratkog maha, jer se dešava nešto što njen život baca u novi kolosek (kao i film), a glavni krivac za to je upravo njen suprug. Naime, Libby i Nick su jednu noć odlučili da provedu na jahti, i sve je izgledalo idilično i spokojno, međutim ispostavilo se da je romantično veče bilo okidač za sve nedaće koje će u budućnosti spopasti Libby. Ona se budi prelivena krvlju, a Nicka nema, dolazi policija, hapsi je, a posle biva osuđena za ubistvo muža. Igrom slučaja, dok je telefonom razgovarala sa ženom koja joj pazi sina dok je ona u zatvoru Libby je u pozadini čula kako njen sinčić doziva tatu, te joj je bilo jasno da je Nick iscenirao sopstvenu smrt samo kako bi se domogao ušteđevine. Tada se u Libby probudi želja za osvetom, a Nick, koji se sada zove Jonathan, neće biti svestan u kakve se probleme uvalio pokušavši da prevari Libby.


Recenzija: Znam, preterao sam sa ovim prologom, ali film je tako dinamičan, pun preokreta, pun akcije, da prosto nisam mogao kraćim putem da vam dočaram radnju istog. Double Jeopardy je mogao da bude totalan promašaj, jer ono što gledamo u njemu mogli smo videti u dosta sličnih filmova, što je, jelte neoriginalost, ali ovde je ta neoriginalnost zamaskirana toliko dobro da će vam ovaj film izgledati unikatno. Glavne zasluge za to, naravno pored odličnog režisera, dajem glumačkoj postavi, ali posebne ovacije zaslužuje Ashley Judd, koja je bila Perfect. Ta neka lepršavost, odvažnost i divlja lepota čine stub imidža ove glumice, a onda se na sve to doda zanatsko umeće, profesionalnost i naravno idealan sklop njene karakterne uloge. Libby je ovde heroina koja se pored borbe za pravdu, bori i za svog sina koji je očigledno u pogrešnim rukama, a sve to gledamo od prvog zapleta pa sve do samog finala.


Pored Ashley svoje likove su izvrsno odigrali i Tommy Lee Jones i Bruce Greenwood. Jedan od njih dvojice je totalni negativac, dok je drugi ruka pravde koja nije ni na jednoj strani, međutim pošto je on u većini filma uroćen protiv Libby, nama se može činiti kako je on antagonista, međutim nije. E sad ono što me je najviše oduševilo u Double Jeopardy, ono što razdvaja prosečan i dobar film jeste ritam. Od samog početka film kreće sa tim laganim, promenjivim ritmom koji s' vremena na vreme ubrza, što filmu daje posebnu čar zbog koje on postaje vrlo interesantan za gledanje. E sad na šta konkretno mislim? Pa na sam tok filma koji često menja scene, predele, dodaje nove likove, kao i što na momente daje oduška gledaocima.


Kada sam već pomenuo scene, nikako ne bih smeo zaboraviti da vam prenesem koja je na mene ostavila najači utisak. Pošto je ovo triler, očekivao sam napetost, koja je bila skorz okej, ništa epohalno, ali zadovoljavajuće, međutim scena u kojoj je Libby zaključana u mrtvačkom sanduku u kome pritom leži jezivi pokojnik je verovatno jedna od najboljih koje sam pogledao poslednjih nekoliko meseci. Taj strah, ta napetos, da suzdražanost, da klaustrofobija za mene su bile ključ. Film bi bez te scene bio i dalje odličan, pošto ona direktno ne utiči ni na jedan bitan događaj ili preokret u filmu, ali svakako služi da na momenat probudi napetost ili adrenalin kod gledalaca.


E sad idemo na loše stvari vezane za Double Jeopardy, a glavna stavka  (i jedina bitna) koja ovde ne štima jeste nelogičnost koja je stvorena u korist daljeg zapleta. Evo npr. Libby nakon samo 5 godina biva puštena na slobodu, pošto je ubedila komisiju kako se kaje…E tu vidimo nelogičnost, jer znate već kako su u Americi zakoni rigorozni, tako da osoba koja je počinila brutalno ubistvo (iako to nije učinila) ne može biti puštena na slobodu nakon samo 5 godina robije. Ima tu još 3-4 primera nerealnosti, međutim ukoliko želite da saznate šta je u pitanju, moraćete pogledati film, jer zaista nemam nameru da prepričavam. Sitan detalj koji takođe bode oči jeste jedna scena u vodi koja deluje animirano i veštački, što mi je nelogično za neki ovakav film koji ima debeo budžet.


Dobre karakteristike:
-         Ritam filma
-         Izuzetna Ashley Judd
-         Ostali glumci i njihovi likovi
-         Sjajna scena u mrtvačkom sanduku
-         Režija i obrti


Loše karakteristike:
-         Nerealnosti i nelogičnosti zarad zapleta
-         Neke scene jeftinog izgleda; klišei


Zaključak: Biću kratak i koncizan: Pogledajte Double Jeopardy, nećete se pokajati! Znam sigurno da će mi ovaj film ostati dugo u sećaju, što zbog Ashely Judd, što zbog sjajnog ritma, tako da mi ne preostaje ništa, no da mu dam ono što zaslužuje.

8/10

Нема коментара:

Постави коментар