Séptimo (2013)

Žanr: Misterija / Triler / Kriminalistički

Režija: Patxi Amezcua

Glumci: Ricardo Darín / Belén Rueda / Osvaldo Santoro

Sličan Film: Secuestro (2016)

Napomena: Ovu recenziju sam pisao za magazin Helly Cherry

Ako je neko majstor za triler – misterije sa Wow obrtima, onda su to definitivno Španci, odnosno svi oni koje se služe ovim prelepim jezikom (konkretno Latinoamerikanci). Séptimo iliti The 7th Floor je argentinski krimi – triler sa obaveznom i neophodnom dozom misterije koji se bavi, sada već isforsiranom temom kidnapovanja. Gabarit ovog filma nije ništa drugačiji od klasičnog španskog krimića, gde nam na početku serviraju sjajno „predjelo“ koje će zagrejati „želudac“ i naterati nas da sačekamo i „glavno jelo“, a iako ono bude zadovoljavajućeg ukusa, poslužiti i „desert“. Današnji „ručak“ nazvan Séptimo, nije bio nimalo loš, međutim, parče slatkiša na kraju nije izazvalo oduševljenje koje smo očekivali i nije potkrepilo naša razmažena nepca koja su navikla da na šlag uvek ide besprekorna višnjica.

Recenzija: Da ne kvarimo ovaj „ručak“ dodatnim opisom radnje koja je trivijalna i kao što sam već napisao, analogna nekim filmovima sa istom tematikom: Deca nestaju, roditelji zabrinuti, kidnapovanje....

Iako je radnja srodna filmovima novopridošlog talasa krimi – trilera, krajnji utisak nažalost nije, jer nema onog ushićenja i neverice dopunjene rečenicom: „Kako oni to uvek tako naprave da ti ne možeš provaliti ko je ubica, a ko žrtva.“

Dakle, problem leži u scenriju koji je isuviše mlak za standard koji nam je nametnut prethodnih godina. Razumem da je teško uhvatiti korak sa naslovima  kao što su El Cuerpo, La Cara Oculta, El habitatnte incierto... Ali donekle se može poraditi na originalnosti priče ili bar na završetku koji će u nama probuditi euforiju ili neko osećanje oduševljenja.

Ovo što je do sada rečeno može se smatrati najvećom i uglavom jedinom manom filma, jer sve ostalo je odrađeno sa mnogo više žara, gde svrstavamo: sjajnu glumački ekipu na čelu sa Ricardom Darínom koji je vrlo precizno odmerio svaku ispoljenu emociju i bio uverljiv u ulozi usplahirenog oca kome su deca iščezla kada se najmanje nadao. Tu su i neki sporedni likovi kojima s lakoćom verujete, iako na IMDb-u u njihovim filmografijama možete uočiti da nisu imali ni 3 filmska angažmana. Pored sjajnog kastinga okosnicu filma čini i kvalitetna režija, meni nepoznatog gospodina Pačija Amesukue. On sjajno barata kamerama koje se gibaju, klate i lelujaju i tako stvaraju opštu pometnju koja kulminira izuzetno nelagodonom atmosferom. Takođe uspeva ono što jako cenim, a to je da gledaocu pruži mogućnost da se smesti u kožu našeg nesretnog protagnoste i da donekle oseti muku koja ga je snašla.

Što se tiče tehničkih atributa, ne bih se previše hvatao te teme, jer nisam uspeo pronaći HD verziju filma, te sam bio prinuđen da se zadovoljim, sa ne tako atraktivnom DVDRip varijacijom. Stoga nisam imao adekvatan uvid u kvalitet te karakteristike.

Neću previše gnjaviti sa završetkom, jer je u suštini sve manje-više rečeno u samom uvodu. Eto, naglasiću jedino da je twist na kraju filma neočekivan, ali ne i korespodentan (pre)visokim očekivanjima.

Dobre karakteristike:

-         Kasting

-         Režija i kamera

-         Napeta atmosfera

-         Film drži pažnju celim svojim tokom

-         Iako nezadovoljavajći, neočekivan kraj

Loše karakteristike:

-         Neoriginalnost i kliše momenti

-         Nedovoljno kvalitetan završetak

Zaključak: Séptimo je film na međi dve ocene. „Šesticu“ bih mu dao jer ne predstavlja ništa novo u svetu filma, dok bi mu ocena više sledovala zbog dešavanja koja vas drže prikovanim za ekran. Pošto dugo nisam ništa pisao, a nažalost ni gledao, kriterijumi su mi opali, te će ovog puta to biti ova jača ocena. Pogledajte ovog „Argentinca“, definitivno nije bacanje vremena.

7/10