The Autopsy of Jane Doe (2016)

Žanr: Triler / Misterija / Horor

Režija: André Øvredal

Glumci: Emile Hirsch / Brian Cox / Ophelia Lovibond

Sličan Film: El cadáver de Anna Fritz (2014)

Evo posle dužeg vremena i mene, sa sobom nosim osvrt na ovogodišnji „horor“ film (ovi navodnici nisu štamparska greška), norveškog režisera Andréa Øvredala. Ovo je zapravo prvi film pomenutog režisera pravljen za američko tržište, i moram priznati da je za jedan početak ovo obećavajuće delo. Zapravo, film nije revolucionaran ili preterano originalan, ali je bar za trunku drugačiji od standardnog šablona američkih horor / triler filmova. Priča je isprva vrlo jednostavna i neusiljena, i prati patologa Tommyja Tildena kome u mrtvačnicu stiže beživotno telo (logično, jelte) neidentifikovane devojke, koju po zvaničnoj pravnoj primeni naziva “Jane Doe”. Tommy ovaj “komforni” prostor ne deli sam sa žrtvom, jer mu u autopsiji pomaže njegov lojalni sinčić Austin, koji je “ispalio” devojku, samo kako bi pomogao ocu oko utvrđivanja uzroka smrti “dame sa stola“. Kako je obdukcija krenula (to je drugi naziv za autopsiju), tako su krenuli i problemi. Čovek od rutine kakav je Tommy, biva frapiran viđenim, jer “Jane Doe” izgleda isuviše sveže za nekoga ko je pronađen pod zemljom, te praktično izgleda kao da je usmrćena pre par minuta. Neobjašnjiva je i njena unutrašnjost, jer “u Jane” pronalaze raznorazne predmete, koji bi u normalnom slučaju bili sprženi od strane želudačne kiseline. Kako autopsija prolazi, Tommy i Austin bivaju sve zbunjeniji, jer sve što otkriju nema veze sa standardnom patologijom, te jedino objašnjenje vide u natprirodnim silama.

Recenzija: Autopsy of Jane Doe pre svega nije čistokrvni horor, kako se navodi na raznoraznim sajtovima, pa i na onom sa najboljom reputacijim, IMDb-u. Ovaj film vuče na neku triler – misteriju koja ima elemente horor filma (zbog onoga što se dešava u drugoj polovini), ali to u vrlo malim crtama. Moram napomenuti da će se prva polovina svideti većini onih koji se odluče za gledanje filma, dok će se zbog one druge mišljenja podeliti. Sve je to do ukusa, prelomni momenat vas može razočarazi jer možda niste očekivali da će misterija na taj način biti obelodanjena, dok opet oni drugi mogu biti vrlo zadovoljni, jer ono što se dogodilo nikako nisu mogli predvideti. Recimo, meni je ta druga polovina morala biti sređenija, direktnija i na kraju krajeva ubedljivija. Mnoge mane proizilaze iz tih nejasnoća na kraju filma, jer definitivno, priča je morala biti do kraja pojašnjena.

Nemam ništa protiv mindfuck momenata, ali ovaj film nije iz te sfere, stoga neke scene sa kraja smatram konfuznim. Kada je u pitanju vizuelni utisak, tu zaista moram da pohvalim izgled leša, organa, efekata krvi i svega ostalog. Možda grešim, jer se ne razumem ni u anatomiju ni u patologiju, ali meni je ovo sve izgledalo realistično. Iako te scene u kojima Tommy i Austin „kopaju“ po Jane Doe izgledaju mučno, meni su nekako dopale, jer se vidi da je režiser sav trud usmerio ka vizuelizaciji, odnoso autentičnom izgledu leša, što i nije bila ključna stvar za celu priču. Kada smo već kod priče, ona svoj preobražaj dobija u toj drugoj polovini, jer zapravo tek tad dobijamo odgovore na neke nelogičnosti sa kojima su se susreli naši patolozi.

Druga polovina nam sa sobom donosi većinu mana, dakle sve one nejasnoće i neprirodni momenti vuku korene iz tog drugog dela. Saznanje i rešavanje misterije podseća na one forenzičarske serije, samo sa nešto žešćem i nadrealnijim „šlagom“. Svidelo mi se to što je glumačka postava bila minimalna, pa smo mi gledaoci lako mogli osetiti empatiju i sažaliti se nad dvojicom patologa, koje je snašla nesreća na radnom mestu. Emile Hirsch, glavni lik iz jednog od mojih omiljenih filmova (Into the Wild), ovde je bio neprepoznatljiv, te sam tek na samom kraju filma, tokom odjavne špice, shvatio da je on igrao ovog Austina. Briana Coxa sam prepoznao i nemam mu ništa prigovoriti. Moram istaći još da je dinamika filma sjajna i da vas prosto tera da ostanete do samoga kraja uz glavne likove i saznate rasplet cele situacije (kao u dobrim serijama). Napetost je u nekim momentima zadovoljavajuća, međutim, to nije prava napetost svojstvena horor filmu, te je smatram neuspelom.

Dobre karakteristike:

-         Vizuelni utisak; izgled leša

-         Malobrojna glumačka postava

-         Dinamika filma

-         Dobra režija i odlična prva polovina filma

-         Trilerska napetost i nepredvidivost

Loše karakteristike:

-         Nejasnoće i nelogičnosti

-         Problematika u drugoj polovini; osećaj da još nešto nedostaje

-         Premalo horora

Zaključak: The Autopsy of Jane Doe je odličan film za jedno nedeljno veče, jer ima odličnu glumačku postavu, dinamiku, konstantnu misteriju pa i na kraju krajeva osrednju dozu napetosti. S druge strane ima i rupa, koje se odnose na malo zbrzan kraj i na neka nerešena pitanja. Sve u svemu moja preporuka vama.

7/10