Dancer in the Dark (2000)

Žanr: Drama / Mjuzikl

Režija: Lars von Trier

Glumci: Björk / Catherine Deneuve / David Morse

Sličan Film: Mask (1985)

Nastavljamo ovaj bajni septembar sa još jednim renomiranim naslovom, koji mi s početka nije ulivao toliko optimizma, ali von Trier je majstor za iznenađenja. Dancer in the Dark je mjuzikl pomenutog danskog režisera, i film koji s vremena na vreme svrati na čuvenu IMDb-ovu listu 250 najboljih filmova svih vremena. Ovo delo nije klasičan mjuzikl, već kombinacija socijalne drame i suptilnijeg krimića, dok muzika i ples nastaju simbolično u nekim momentima rasula i oni su isključivo deo mašte glavne junakinje. Slavna islandska pevačica Björk ima naslovnu ulogu u ovom filmu gde igra češku imigrantkinju Selma Jezkovu, koja danonoćno radi u fabrici kako bi sinu obezbedila operaciju očiju. Selma vremenom sve više i više slepi (genetika), te njen rad biva sve tromiji i neefikasniji, zbog čega dobija otkaz …

Recenzija: Nisam hteo previše da otkrivam ovim uvodom, jer je film životna priča, te bi spominjanjem nekih ključnim detalja upropastio vaše potencijalno gledanje. Dancer in the Dark je film satkan od jakih emocija, kvalitetne muzike, genijalne režije i vrhunske glume. Björk je neko ko odlično barata tonovima, ali ljudi, ona žargonski rečeno „kida“ kako glumi. Uloga Selme Jezkove nije jednostavna, jer je pre svega lik koga gledaoci treba da primete, da se sažive sa njim, a onda su tu još i vodopadi emocija i štošta. Björk je uspela sve da iznese na dirljiv i gotivan način, a da pritom ništa ne izgleda patetično i preforsirano.

Mogu reći da su mi se dopali i delovi mjuzikla, jer su zapravo oni skretali pažnju sa briga, obaveza i problema. Selma je u momentima fizičkog napora u fabrici uspevala da zamisli scenu, ples i pesmu i da odleprša u ritmu muzike u svet gde nema zlih ljudi. Ono što pomalo ume da nervira jeste to što je Selma beskrajno dobar i zahvalan čovek, bez trunke sujete, i što nikako ne uspeva da se izbori za sebe, čak i u momentima očaja. Prosto mi je nerealno da postoje takve osobe, a to me je iznerviralo je u izvedbi Björk sve to izgleda kao stvaran život. Lars von Trier ima vrlo specifičan režim predstavljanja nekih momenata, a glavna prepoznatljivost u ovom filmu jeste autentičnost. Gledam film koji izgleda kao snimak sa video kasete, ili kao neki podnošljivi found footage projekat.

Ovde nema cenzure, von Trier nema problem sa eksplicitnošču, što govore i neke scene u samom finišu filma. Dancer in the Dark ima mnogo kvalitetnih k-ka, ali posebno me oduševljavaju momenti očaja, od kojih se bukvano naježim. Osećam povremeno brigu za glavnom junakinjom, osećam ono što retko kad osećam dok gledam film, a to je: strah. Strah svi povezuju za horor filmove, to je uredu, ali ovde je strah predstavljen na drugačiji način, jer su gledaoci “u prilici” da strahuju nad sudbinom devojke / žene koja ih je slomila svojom pričom i koja izgleda kao realna figura koja živi među nama. Možda sam vas zbunio ovim, jer nisam u radnji filma naveo šta je razlog za strepnju i strah, ali smatram da je bolja opcija da sami odgledate film i uverite se u ovo o čemu pišem. O završetku i sitnim greškama neću pisati ovde, jer su spojlerski nastrojene k-ke, tako da ću to dole navesti kao vrline, odnosno mane filma.

Dobre karakteristike:

-         Izuzetna režija Larsa von Triera

-         Autentičnost; originalnost

-         Izvanredna Björk; većina glumaca

-         Moćan i emotivan film

-         Muzika i ples

-         Završetak sa jakom porukom

-         Posebno kvalitetni momenti očaja

Loše karakteristike:

-         Neke nerealne odluke u sudnici

-         Ponekad iritantno dobra Selma

Zaključak: Dancer in the Dark je film, ne samo za ljubitelje mjuzikla i pristalice von Triera, već za sve koje vole moćna dela sa snažnim životnim porukama. Ova recenzija je sa razlogom kraća nego obično, jer neke stvari želim da zadržim za sebe, a u isto vreme želim da vas spasem spojlera i sličnih stvari koje bi vam upropastile gledanje.

9/10