Affliction (1997)

Žanr: Drama / Misterija

Režija: Paul Schrader

Glumci: Nick Nolte / James Coburn / Sissy Spacek

Sličan Film: Taxi Driver (1976)

Tekući mesec je po kvalitetu odgledanih filmova verovatno i najjači do sad, a dodatno će ga ojačati delo Paula Schradera, Affliction. Ovaj film možda ne ostavlja toliko jak utisak kao Smoke, Girl,Interrupted ili 11:14, ali svakako zaslužuje da ga stavim u istu rečenicu sa pomenutim filmovima. Affliction spada u ona teška dela, gde vas sudbina nekog lika raščereči, pomalo rastuži ili umrtvi, pogotovo kada glumci „oduvaju“ uloge svojim umećem. Wade Whitehouse (Nolte) je čovek na ivici razuma, jer se problemi i obaveze ređaju kao na traci. Njegova ćerkica Jill ga ne voli, jer joj majka puni glavu glupostima, njegov otac alkoholičar ga stalno koška, provocira i ponižava, a zahtevni šef Gordon mu stalno naređuje i zadaje teške fizičke poslove. Na sve ove probleme, Wade je sebi stvorio još jedan, jer se umešao u nesreću koja se desila u lovu na jelene, gde je bogati klijent stradao na misteriozan način. Wade smatra da ga je ubio njegov mladi kolega Jack, zbog čega počne sumnjati u aferu oko novca. Svi ovi problemi Wadea sistematski uništavaju i što je najgore, daju mu do znanja da sve više i više počinje ličiti na oca Glena (Coburn), koji je čist primer zla.

Recenzija: Affliction je verovatno film sa najkvalitetnijom glumom koji sam odgledao ove godine. Meni Oskari i slične nagrade nisu uvek merilo dobrog glumca, no ovde se ispostavilo da jesu. James Coburn je za ulogu antipatičnog, odbojnog i nasilnog alkoholičara Glena dobio Oskara za najboljeg sporednog glumca. Čovek je prosto blistao u toj ulozi, jer pre svega ima temelj za tako nešto. Njegova “njuška” je dovoljno ogavna, što je u ovom slučaju kompliment. Verujem da 90% glumaca ne može doneti ovakvu ulogu, ne zato što nisu kvalitetne glumačke figure, već prosto nemaju facu negativca ili cinika u ovom slučaju. Coburn uspeva da mi se zgadi, što je i bio cilj njegovog postojanja.

Coburn je uspeo “upecati” Oskara, ali Nick Nolte nažalost nije. Pomenuti glumac je bio nominovan za ovu prestižnu nagradu, ali u onoj paklenoj konkurenciji pozlaćena stauteta je pripala Robertu Benigniju. Žargonski rečeneo, Nolte je “razvalio” ulogu koja je doživela transformaciju tokom filma, te je njegov lik Wade od čoveka koji uspeva da istrpi sve verbalne nasrtaje postao zver koja vređe, omalovažava i unesrećuje ljude oko sebe. Pored ovog istaknutog dvojca, u Affliction su glumili i Sissy Spacek, Wayne Robson, Willem Dafoe, Homes Osbourne i Marina Seldes. Kada je reč o samom filmu, moram priznati da sam očekivao i triler elemente, jer je i on naveden kao žanr, međutim ovde nije bilo ni traga od napetosti.

Nedostatak napetosti nadomestila je zanimljiva i dinamična radnja, koja je trajala nekih sat vremena, a onda je na scenu stupio taj teži i depresivniji deo filma, kada gledamo psihički sunovrat glavnog lika. Ono što bi mogli zameriti filmu jeste ta krajnja poruka, koja nije baš najjasnija, iako u naratorskom stilu dobijamo šlag na torti i viđenje cele ove fame. Možda opravdanje možemo naći u tome što je film rađen po knjizi Russela Banksa, pa su neke stvari prosto morale ostati nedorečene. Devojčica koja je igrala Wadeovu ćerku je toliko antipatična i glumački mlaka da je prosto srušila nivo koji su starije kolege izgradile. Ne treba da čudi činjenica što se pomenuta nije proslavila kao glumica, jer se nakon filma koji danas recenziram pojavila u još par nižerazrednih naslova.

Dobre karakteristike:

-         Odlična drama; zanimljiv tok

-         Nick Nolte u ulozi Wadea; njegova transformacija

-         Izuzetna gluma većine; Coburn

-          Snežni ambijent

-         Kvalitetna režija

Loše karakteristike:

-         Težak i depresivan film (nije skroz loša k-ka, ali meni se ne dopada)

-         Iritantna i mlaka devojčica u ulozi Wadeove ćerke

-         Nešto još fali (snažnija poruka)

Recenzija: Da je Affliction upao u onaj mesec horora (avgust), on bi definitivno pojeo konkurenciji i dobio neku jaču ocenu, međutim, ovde se našao u jačoj grupi sa filmovima koji imaju moćniju poruku ili jači ritam, te shodno tome on dobija nešto slabiju ocenu. Naravno, preporučujem ga svim filmofilima, ako zbog ničeg drugog, onda zbog vanserijske glume.

7/10