Dragi čitaoci
(ako vas još uvek ima i posle tri meseca recezentskog posta (statistika kaže da
vas ima)), ovo je specijalan post posvećen mojoj dragoj Dotti koja danas slavi svoj
21. rođenadan. Preporučila mi je 4 filma, a ja joj uzvraćam sa isto toliko recenzija
i ovo nek bude pandan nekoj naručenoj pesmi preko radija (Dragoj Dotti od srca
želi srećan rođ... uz pesmu „Umirem majko“, recimo). Ne bih vas/te više
zadržavao, ima dole podosta da si čita. Uživaj/te!
A
Walk to Remember (2002)
Žanr:
Drama / Ljubavni
Režija:
Adam Shankman
Glumci:
Mandy Moore / Shane West / Peter Coyote
Sličan
Film: The Fault in Our Stars (2014)
Ljudi moji, šta sam upravo pogledao?! Okej, iskreno nisam očekivao
neku filmčinu budući da je za ovu sprdačinu od ljubavne drame temelje postavio
čovek zbog koga se prodaja maramica u svetu upetostručila (merak mu je izazvati
vodopad suza kod nežnijeg pola). Dakle, Sparks, tvorac Beležnice i sličnih
komercijalnih limunada, napisao je knjigu koja je inspirisala Karen Janszen
(ženu, dabome (sori Dotti)), koja je adaptirala roman i prepustila izvesnom
Adamu Shankmanu da odradi režiserski deo posla. Taj siroti Adam mora da ima
neki čip u glavi kojim upravljaju njegova supruga i verovatno tašta, jer
opravdanje za filmske angažmane ovog čoveka možemo pronaći ili u tom čipu ili u
potrebi za novcem, sve ostalo ga trpa u koš s ludacima. Elem, radnja je vrlo
jednostavna i prati uspon jednog bad boya, koji pod uticajem pobožne štreberke
uspeva da spozna pravu ljubav. No, kao što to obično biva, jedno od njih dvoje
se razboljeva. Smrtonosna bolest je u pitanju, naravno! Bože, taman posla da je
nešto izlečivo, pa 21. Vek je, medicina je nazadovala, i od kijavice umiru.
Recenzija: Odakle početi?! Ovo obično nikada ne radim, ali sada sam morao uzeti
hartiju i zapisivati silne greške i gluposti koje su ređale jedna za drugom.
Sama fabula je mega kliše, pa čak i za to vreme. Sama ideja o transformaciji
dripca u dobricu je sijaset puta viđena, a pritom je i banalna jer se to dešava
bez nekog pokrića... Pa i ako se zaljubio do ušiju, verovatno će zadržati neke
manire koje je gajio godinama, ali ne! On se odrekao prijatelja i postao
papučar koji devojci posle nedelju dana govori „I LOVE YOU“... A naravno, i
prijatelji zloće su postali dobrice preko noći čisto da čitaocima/gledaocima ne
bi ostao gorak uskus u ustima nakon čitanja romana ili gledanja filma.
Ne bih se
ovoliko rasrdio da A Walk to Remember
nema onako dobre ocene i hvalospeve po internetu. Ne znam jesu li ti ljudi
pogledali više od 50 filmova u životu, ako nisu, onda ih razumem. I nije mi
jasno šta je ovim nesretnicima trebalo da se izleću sa onim teleskopom i
gledaju Saturn koji izgleda perfektnije nego posmatran iz NASA-inog Hubble-a,
koji je pritom smešten u orbiti oko zemlje... Možda previše zakeram i tražim od
jednog romantičnog filma, ali sve ovo bode moja čula i vapi za pljuvanjem.
Da sad ne bih
nastavljao da iznosim džakove gluposti kojima je ovaj film natrpan, reći ću još
samo da na svu ovu papazjaniju dolazi i pobožbi otac devojke koji joj
zabranjuje da napušta jazbinu nakon 8 uveče. Pa je l' posotoji veći kliše?
Ajmo sada na
teži deo posla – vrline. Šta je zapravo dobro u ovoj ekranizaciji, koja je
verovatno loš roman dodatno unazadila? Pa recimo da su to simpatični glumci sa
naslovnim ulogama. Mandy Moore je slatka i dovoljno harizmatična za ovakvu
ulogu i njena gluma je bila iznadprosečna ako upoređujemo sa filmom. Ulogu
njenog partnera tumačio je Shane West, iako stereotipan lik do bola, to i nije
tako loše izgledalo, jer postoji neka iskra hemije među njima, koja spasava
film totalne katastrofe. A Walk to
Remember nije loš ni sa produkcijske strane. (ovo je čisto da ne bude 90%
pljuvanja, jer nije ovo baš toliko loše)
Dobre karakteristike:
-
Dvoje
zaljubljenih (Mandy i Shane)
-
Produkcija
Loše karakteristike:
-
Film
pretrpan stereotipima i klišeima
-
Šablonska
radnja i likovi
-
Predvidivo
i vrlo često neke stvari nemaju nikakvu logiku
-
Hajpovano
sranje (izvinjavam se)
-
Izlet
sa Saturnom i mnogi drugi (plejbek recimo)
 |
| Uh kako ovde ličim na onog ploditelja iz Vojne Akademije |
Zaključak: Uporedivši ovaj film sa nekima koje sam još ranije opisao na blogu,
shvatio sam da on ipak neće dobiti već spakovanu za poneti „trojku“, no ocenu
više. Bitnije mi je da sačuvam ovu glavu na ramenima, jer teško meni kad
slavljenica ovo pročita.
4/10
○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○
The
Green Mile (1999)
Žanr:
Drama / Fantazija / Misterija /
Kriminalistički
Režija:
Frank Darabont
Glumci:
Tom Hanks / Michael Clarke Duncan /
David Morse
Sličan
Film: The Shawshank Redemption (1994)
Nakon mučne epizode sa A Walk to Remember trebao mi je dobar
film kako bih se restartovao i utvrdio da ta izvikana gluporija nije ostavila
kakve trajne posledice na moj gledalački imunitet. Sva sreća pa je Dotti
pored tri ljubavna preporučila i jedan film koji je provereno dobar i jak na
svim poljima. To je stari dobri The Green
Mile koji je na mene uticao kao defibrilacija na srce – vratio me je u
život i još jednom uverio u svoj kvalitet. Mislim da ne treba trošiti reči, jer
su uglavnom svi čuli za ovaj kultni film koji je, reklo bi se, nadmašio izvor
iz koga crpi ideju – Kingov roman. Film prati događaje iz 1935. godine kojih se
u staračkom domu priseća Paul i natetnane ih prepričava svojoj priljateljici.
Centralna figura njegove priče je dobroćudni džin John Coffey, osuđenik na
smrtnu kaznu zbog ubistva dve devojčice. Njegov dolazak promeniće živote stražara u potpunosti nakon što otrkiju da
poseduje natrpriodne moći...
Recenzije: Tročasovno druženje sa Zelenom
miljom protutnjalo je brzinom svetslosti, jer film tokom svih 188 minuta
emituje zabavu, ali ne petparačku i jeftinu zabavu, koju bi zaboravili nakon 10
dana, već kvalitetno satkanu, nezaboravno emotivnu i olujno snažnu. Zahvalnost
za ovakvo iskustvo ne dugujemo samo režiseru filma, izvrsnom Darabontu, već
celoj ekipi uključujući i Stephena Kinga, autora romana. Njegova podloga koliko
olakšavala posao Darabontu, toliko ga i otežava. Često je nezahvalno adaptirati romane, budući da
teško bivaju nadigrani od strane filma, a mesta, likovi i zbivanja se retko podudaraju
u pomenute dve verzije (generalno, ne ovde), no postoji lek i za to. Potpomognut
iskustvom (The Shawshank Redemption), Darabont
nije menjao recept, te je išao na siguricu: harizmatični glumci koji će
parirati, ali možda i prevazići likove iz romana koji su od glave do glave
čitaoca izgledali drugačije. Zatim, ambijent je verovatno lakše bilo dočarati, a
tome u prilog je išla činjenica da nije bilo mnogo različitih lokacija, jer se
70% radnje odvijalo u zatvoru. A treće, i ne najmanje bitno, jeste sama
atmosfera filma, odnosno emocije koje dominiraju i održavaju film bile su plod
dobro dočaranih karaktera .
Kada je Darabont savladao ova tri
„kamena“, o koje se često spotaknu oni koji pokušaju da ekranizuju neko delo,
bilo je jasno da će film biti pravo oduševljenje za publiku. The Green Mile, počinje dobro, zapliće
se, razrađuje, raspliće i završava odlično. On je dramski savršen. Problema
nema ni na glumačkom polju, jer kada u ekipi imate: Hanksa, Rockwella, Davida
Morse-a, HD Stantona i izuzetnog Michael Clarke Duncan-a (nominovan za Osakra),
budite sigurni da uz veštu glumu dobijate i mnogo bonusa (harizma, lucidnost,
popularnost...). Svi ovi ljudi su svojim karakterima dali poseban začin i
učinili to da ih mnogi pamte i dugo vremena nakon gledanja filma.
Grešaka jedino ima u samoj priči,
ali one su toliko sitne da ni najmanje ne urušavaju tempo filma, a rezultat su
želje da sve ispadne šokantnije i potresnije. Ono što me posebno oduševilo ovog
puta jeste vešto izbegavanje, meni omražene, patetike. Momenti koji su tužni i
potresni nisu uobičajeno patetični i ne nagone na kolutanje očima, već na
aplauz. Film je, narodski rečeno, tužan, ne samo pred kraj, već ga ta neka
slutnja da će se dogoditi nešto neprijatno i tužno prati od početka. Čuda zbog
kojih je film poprimio etiketu „fantazija“, su ilustrovana na dopadljiv način,
zbog čega zaista možemo poverovati u to što smo videli. Nema ovde bajkovitih
elemenata ili potrebe da se nešto tumači nakon završetka. Sve je savršeno
jasno. Toliko od mene što se tiče same recenzije, povlačim se kako ne bih
otkrio neki detalj zbog onih koji nisu gledali film.
Dobre
karakteristike:
-
188 minuta savršene
zabave
-
Kvalitetna režija i
adaptacija romana
-
Glumci i njihovi
karakteri
-
Erupcija emocija;
atmosfera
-
Verodostojno dočaran
period u koji je smeštena radnja
-
Vešto izbegnuta
patetika
-
Element fantazije i sve
vezano za to
-
Završetak filma i
poenta
Loše
karakteristike:
-
Neki sitni propusti u
samoj priči
Zaključak:
Zahvalio bih se slavljenici na predlogu, jer lepo je bilo prisetiti se ovog
remek-dela i svega što ga čini tako nezaboravnim. Film sa renomeom, koji
dokazuje kako vrlo jednostavne priče mogu da se uobliče i postanu veličanstvene,
a da pritom nemaju nikakvu potporu u vidu specijalnih efekata, „istinitih
priča“ i sličnih baljezgarija.
10/10
○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○
○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○
The
DUFF (2015)
Žanr:
Komedija / Ljubavni
Režija:
Ari Sandel
Glumci:
Mae Whitman / Robbie Amell / Bella
Thorne
Sličan
Film: Mean Girls (2004)
Šta je gore od ljubavne drame? – Pa romantična komedija. I naravno,
Dotti je morala da me muči još malo ljubavnim zavrzlamama američkih klinaca.
Iskreno, očekivao sam da ovo prevaziđe A
Walk to Remember u svojoj gluposti, no to se na svu sreću nije dogodilo. The DUFF za razliku od pomenutog ima
nešto svoje, nije čistokrivni šablon, postoji neka draž, koliko god to meni
bilo teško da priznam. Bianca Piper je
srednjoškolska štreberka koja za najbolje drugarice ima dva aviona: Jess i
Kasey. Ona sa svojim buci buci obrazima i cirkuskim osećajem za modu pored Jess
i Kasey deluje neprivlačno, odbojno, a često i neprimetno. Bianca je samo
medijator koji prenosi poruke momaka upućene njenim drugaricama, te ispada da
je one samo iskorištavaju. Na to joj ukazuje njen komšija, seksi mačo zavodnik
Wesley, zbog čega Bianca ludi i prekida svaki kontakt sa Jess i Kasey. Kako bi
iskočila iz kože jedne štreberke i prestala biti nečiji DUFF (Designated Ugly
Fat Friend) ona odlučuje da zatraži savete od Wesley-ja kako da prevaziđe strah
i priđe momku koga već duže vreme merka.
Recenzija: Glavna prednost
ovog filma definitivno nije njegov humor. On je standardno jeftin, ofucan i
često neukusan, što govori i činjenica da sam od bezbroj uspeo da ulovim svega
dve dobre fore. Film ima neke pokušaje kombinovanja sarkazma i urnebesnih
odvala, a to možda može da baci u trans jedino decu od 12 do 15 godina, no ukoliko
se tim forama nasmeju i oni malo stariji, neka se ozbiljno zabrinu za svoj
smisao za humor. Ono što nije „smešno“, ali je svakako simpatično jeste
upoznavanje sa likovima na početku, a odrađeno je u duhu vremena u kome živimo
se obaveznim heštegovima i instagram fotkama. Dakle, autori filma su na neki
način bili kreativni, što se pokazalo i u nastavku filma, gde su ubacivali
zanimljive dosetke koje su poboljšale intezitet radnje.
Kada je u pitanju izbor glumaca, zaista nemam šta da zamerim. Njihov
izgled se poklapa sa karakterima likova koje tumače. Koliko god me oni
nervirali zbog svojih stereotipnih izjava, ovog puta moram biti realan i reći
da za to postoje razlozi a jedan od njih može biti karikiranje američkih
srednjoškolaca, odnosno satira tog društva. Sviđa mi se i tok radnje, koji nudi
neke osobenosti i momente u kome ipak kažete „ovo nije još jedan glupi
tinejdžerski film“.
Ono što svakako nije dobro jeste ta predvidivost. Kada ja, koji ne
pamtim svoje poslednje druženje sa romantičnom komedijom, znam šta će se desiti
u narednoj sceni, onda vam je sve jasno. Epilog svega je krajnje očekivan, te
je malo pokvario utisak, jer da su ubacili nestandardizovan završetak, ovaj
film bi imao po čemu da se pamti, ali dobro, izgleda da bi to bilo preveliko
odstupanje od šablona.
Dobre karakteristike:
-
Osobenost i povremeni kreativni momenti
-
Glumci koji odgovaraju karakterima
-
Satiričan element (mejbi)
-
Tok radnje, režija i produkcija
Loše karakteristike:
-
Ipak, i dalje previše stereotipnih likova i odluka
-
Humor
-
Završetak
-
Previdivost
Zaključak: Izvukli smo se
i Dotti i ja, jer da je ovo ispala veća katastrofa od već više puta pomenutog A Walk..., ne znam ko bi više nadrljao...
The DUFF je solidan film i može se jednom pogledati, e sad koliko ćete uživati
zavisi od vašeg filmskog ukusa, godina, smisla za humor, raspoloženja...
6/10
○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○
Нема коментара:
Постави коментар