Странице

понедељак, 12. јун 2017.

Iron Doors (2010)

















Žanr: Misterija / Triler / Fantazija
Režija: Stephen Manuel
Glumci: Axel Wedekind / Rungano Nyoni
Sličan Film: Cube (1997)

Iron Doors je verovatno film za koji nikad niste čuli, a i ako ste čuli i poželeli da ga odgledate, velike su šanse da vas je njegova oslaba ocena (4.6) na IMDb-u odgovorila od toga. Mene na svu sreću nije, ali moram priznati da sam projekciji pristupio bez velikih očekivanja, naoštren stpljenjem i odlučan da progutam svaku nebulozu koju mi servira ovaj nemački triler (nemački, a tog jezika u filmu gotovo da nema). Elem, priča prati čoveka kome ime ne znamo (niti ćemo ga ikad saznati), ali znamo da se sa migrenom budi u prostoriji čija vrata podsećaju na trezor. Ta vrata, što vam samo ime filma kazuje su od gvožđa, i čini se da njima može upravljati jedino Svevišnji. Čovek nagađa kako se mogao naći u ovom klaustrofobičnom odeljenju, te prvo pomisli kako je sve ovo gruba šala njegovih benastih drugara, koji su ga mrtvog pijanog doveli ovde i sad preko (skirvene) kamere posmatraju njegove zblanute reakcije. Da je đavo odneo šalu, uveriće se i naš protagonista kada shvati da je već prošlo 24h časa od kako čami u ovoj prostoriji i kako je ideja sa drugarima bila samo uteha, te da je krivac za sve ovo mnogo krupnija zverka. On preuzima stvari u svoje ruke i koristi sav materijal koji mu je na raspolaganju kako bi šmugnuo iz ovog ćumeza, no to neće biti nimalo jednostavna misija.

субота, 13. мај 2017.

Get Out (2017)

















Žanr: Horor / Misterija
Režija: Jordan Peele
Glumci: Daniel Kaluuya / Allison Williams / Bradley Whiteford
Sličan Film: The Purge (2013)

Napomena: Ovu recenziju sam pisao za magazin Helly Cherry

U poslednjih desetak godina postali smo žrtve „bombardovanja“, „gađaju“ nas raznoraznim (najčešće sporim, umetničkim) filmovima o crncima kao žrtvama,  koji podstiču na to da se rasizam iskoreni. U moru svih tih drama koje funkcionišu kao nagazna mina, jer mnogi gledaoci bivaju odstranjeni po kratkom postupku, pošto dobro prepoznatljivi „korak po korak“ tempo ume da ubije svaki tračak volje kod nestrpljivih posmatrača, našao se i jedan horor. On upravo služi kao posebno štivo za pobunjenike, koje i dalje ne odstupa od svog cilja da prezentuje koliko je tamnoputim ljudima danas teško da opstanu. Get Out je spoj parodije i vrlo efektnog mystery horora koji ne iziskuje ni visok nivo strpljenja, ni ljubav prema žanru strave i užasa, a ni antirasističke stavove. On je prosto film za zabavu i dokaz kako se bez klišea može stvoriti kvalitetna i sablasna atmosfera. Radnja prati tamnoputog mladića Chrisa koji biva pozvan na idiličan vikend kod roditelja svoje „novopečene“ drage, što će ujedno biti i njegov prvi susret sa njima. Stvari se komplikuju kada naš protagonista „nanjuši“ da domaćini spremaju nešto vrlo zlokobno, a razlog je njegova tamna put.

недеља, 16. април 2017.

El cadáver de Anna Fritz (2015)

















Žanr: Drama / Triler
Režija: Hèctor Hernández Vicens
Glumci: Christian Valencia / Alba Ribas / Albert Carbó
Sličan Film: The Autopsy of Jane Doe (2016)

El cadáver de Anna Fritz (Eng. The Corpse of Anna Fritz) je 70-minutni trilerčić koji nam dolazi iz zemlje koja je pravi maher za stvaranje filmova čiji je glavni adut napetost. Dakle, od naših dragih Španaca nam stiže ovaj, dobro ste pročitali malopre „trilerčić“, koga s pravom nazivam u deminutivu. Nije to zbog kratke minutaže, već isključivo zbog manjka odlika koje karakterišu jedan zdrav i prav triler. O tome nešto više u recenziju, a sad fabula. Anna Fritz, poznata i cenjena glumica, san svakog muškarca u Španiji, iznenada je preminula. Nad njenim telom bdi mladi radnik u mrtvačnici Pau, koji ne želi propustiti priliku da se pohvali ortacima, pa fotografiše leš i šalje ga Ivanu, koji nedugo zatim sa još jednim drugom „doleće“ u mrtvačnicu, ne bi li se bolje upoznao sa fatalnom Annom, koja se nažalost ohladila. Pau, koji se već pokazao kao neko ko nema ni zrno etike, složi se sa Ivanovom bolesnom idejom, da savete iz Kama sutra primene u praksi, odnosno, da pojednostavnim: je**će leš beživotne Anne Frizt. Ta morbidna ideja će se pokazati kao kobna, jer tri momka, ukoliko prežive, ovu noć će pamtiti do groba.

недеља, 09. април 2017.

Al final del túnel (2016)

















Žanr: Kriminalistički / Triler
Režija: Rodrigo Grande
Glumci: Leonardo Sbaraglia / Clara Lago / Pablo Echarri
Sličan Film: El habitante incierto (2004)

Napomena: Ovu recenziju sam pisao za magazin Helly Cherry

Al final del túnel (za američko tržište preveden kao At the End of the Tunnel, kod nas Na kraju tunela, kod Mađara Az alagút végén, kod Bugara... khm, khm) je argentinsko - španski krimi – triler sa primesama misterije, koji za svoje glavno oružije ima priču, čiji je „temelj“ pravljen od drugačijeg (čitaj: kvalitetnijeg) materijala od standardnog holivudskog filma. Ono što Špance čini tako uspešnim stvaraocima trilera, krimića i horora jeste način na koji pristupaju jednom delu, koji uključuje temeljno sagledanje svake sekvence, odsustvo srljanja i preterivanja i na kraju najbitnije: neosporno umeće u stvaranju sablasne atmosfere. Možda film koji danas opisujem nije najbolji demonstrator uobičajeno kvalitetne atmosfere, ali ruku na srce, on je više krimić koji za zadatak ima neke druge ciljeve, no i kao takav, on nesumnjivo parira nekim prekokeanskim „hororima“. Što se tiče samog koncepta i uopšteno radnje, biću vrlo kratak, kako vam ne bih uskratio zadovoljstvo koje biste imali ako se odlučite na dvočasovno druženje sa ovim biserom argentinske kinematografije. Joaquín je paralizovani čovek koji životari u svojoj gorostasnoj kući i koji mora da iznajmljuje jednu od mnogobrojnih soba, kako bi otplatio nagomilane račune. Na njegov oglas odazivaju se simpatična Berta i njena kći Beti koja ima sindrom Ljupčeta iz Specijalnog vaspitanja (konstantno ćuti). Berta i Joaquín se na neki način sprijatelje, no sve su ubrzo menja kada domaćin ustanovi da je njegova stanarka umešana u splet mutnih radnji...

недеља, 26. март 2017.

I Origins (2014)

















Žanr: Naučna fantastika / Drama
Režija: Mike Cahill
Glumci: Michael Pitt / Brit Marling / Astrid Bergès-Frisbey
Sličan Film: Antoher Earth (2011)

Napomena: Ovu recenziju sam pisao za magazin Helly Cherry

Naučna fantastika i emocije? Hmm, ne zvuči mi poznato. Zašto? Vrlo jednostavno: SF je jedan suvoparan, flegmatičan i isuviše štreberski žanr, koji je tu da zadovolji poklonike nauke i fantastike, zbog čega je lišen topline. No, ova moja teorija ne pije vodu danas kada opisujem čist izuzetak, I Origins, SF film sa dušom i srcem. Kompletna aura ovog filma je satkana od humanosti, te na samom početku saznajem koliko jedan poprlično dugotrajan naučni proces može biti senzibilan i dopadljiv. Glavni lik ovog filma je Ian Gray, molekularni biolog, čija uža specijalnost su oči. Na prvi pogled klasičan štreber, no na drugi Ian odaje utisak filantropa, jer ako su oči ogledalo duše, onda onaj koji ih istražuje ne može biti indiferentan. Elem, mladi naučnik na jednoj žurci upoznaje devojku sa vanzemaljski lepim očima, i ubrzo započinje romasu sa njom. Uporedo, on, sa svojom asistentkinjom Karen, pokušava srušiti naučna dostignuća prethodnika i dokazati nešto neverovatno, ali takođe, on će morati prihvatiti činjenicu da nauka i religija imaju očiglednu povezanost.

уторак, 03. јануар 2017.

Prevara (2016)

















Žanr: Drama
Režija: Marko Mitrović
Glumci: Marko Mitrović / Anđela Pećinar / Stevan Đuričić
Sličan Film: /

Napomena: Film možete pogledati ovde

Eh, dođe i kraj ove debitantske godine na blogu. Mogu reći da je vatreno krštenje prošlo i bolje nego što sam očekivao i da je broj recenziranih filmova dosegao cifru od 99 (ova recenzija je jubilarna stota, ali sada je već 2017. godina). Film sa kojim načinjem ovu godinu, zove se Prevara, i amatersko je delo Marka Mitrovića. Koliko sam mogao da shvatim, u projekat nije uložena ni žuta banka, što će donekle biti opravdanje za sve stavke kod kojih se iz aviona uočava nedostatak finansijiskih sredstava, kao i stručnih lica. Glavnu ulogu u filmu igra autor istog, pomenuti Marko, a njegov lik Mihajlo se upušta u vezu sa lepoticom sumnjivog integriteta.

понедељак, 26. децембар 2016.

The Autopsy of Jane Doe (2016)

















Žanr: Triler / Misterija / Horor
Režija: André Øvredal
Glumci: Emile Hirsch / Brian Cox / Ophelia Lovibond
Sličan Film: El cadáver de Anna Fritz (2014)

Evo posle dužeg vremena i mene, sa sobom nosim osvrt na ovogodišnji „horor“ film (ovi navodnici nisu štamparska greška), norveškog režisera Andréa Øvredala. Ovo je zapravo prvi film pomenutog režisera pravljen za američko tržište, i moram priznati da je za jedan početak ovo obećavajuće delo. Zapravo, film nije revolucionaran ili preterano originalan, ali je bar za trunku drugačiji od standardnog šablona američkih horor / triler filmova. Priča je isprva vrlo jednostavna i neusiljena, i prati patologa Tommyja Tildena kome u mrtvačnicu stiže beživotno telo (logično, jelte) neidentifikovane devojke, koju po zvaničnoj pravnoj primeni naziva “Jane Doe”. Tommy ovaj “komforni” prostor ne deli sam sa žrtvom, jer mu u autopsiji pomaže njegov lojalni sinčić Austin, koji je “ispalio” devojku, samo kako bi pomogao ocu oko utvrđivanja uzroka smrti “dame sa stola“. Kako je obdukcija krenula (to je drugi naziv za autopsiju), tako su krenuli i problemi. Čovek od rutine kakav je Tommy, biva frapiran viđenim, jer “Jane Doe” izgleda isuviše sveže za nekoga ko je pronađen pod zemljom, te praktično izgleda kao da je usmrćena pre par minuta. Neobjašnjiva je i njena unutrašnjost, jer “u Jane” pronalaze raznorazne predmete, koji bi u normalnom slučaju bili sprženi od strane želudačne kiseline. Kako autopsija prolazi, Tommy i Austin bivaju sve zbunjeniji, jer sve što otkriju nema veze sa standardnom patologijom, te jedino objašnjenje vide u natprirodnim silama.