SPECIJAL: Srećan rođendan Dotti! (Vol. 2)

Draga Dotti, dobrošla na blog koji će uskoro biti prekršten u Dnevna Doza Rođendanskih specijala ili Godišnja doza filma (žestoko se dvoumim), ili što bi ti najviše volela Dnevna doza nezavršenih recenzija (RIP The Age of Adaline). Bilo kako bilo ovo čudo još uvek egzistira za razliku od tvog omiljenog web kutka koji je nedavno (ili sam ja to nedavno saznao) upokojen. Da pređemo na stvar. Okej, nećemo još, imam jedno važno pitanje i govorim ga potkrepljen besom (ako je to uopšte moguće za čoveka satkanog od jedne emocije kako ti kažeš): Pobogu, zašto si se rodila u smiraj marta, kad nas sve trese groznica aprilskog roka i baš kad je sin odlučio napisati klasicizam i polagati sintaksu?! Imaš li ti devojko imalo srca ili si ga celo poklonila romantičnim filmova, pravljenju rižota i putovanju po belom svetu. Razmisli o ovome dobro. A sad, fajnli, srećan rođus madr, poželeću ti samo puno zdravlja i ljubavi, a o ostalim čudesima na mestu koje retko posećuješ – Siroti mali Messenger. Ovaj uvod pišem iz pozicije kada nemam pojma koliko recenzija će ugledati svetlost dana i da li će po starom dobrom običaju, jedna ostati samo na posteru. Imam i jedno malo iznenđenje, a to je da nisam sam...Ne, ne, ne nije to što misliš, nisam našao snajku, već ovde na tvom rođendanskom specijalu nisam usamljen, jednu recenziju piše uglađena madam, koja mi, nadam se, neće ukrasti šou svojim pisalačkim umećem i onim, što mi srce iz utrobe cepa, boljim poznavanjem tebe, tj boljom informisanošću od mene (da, moguće je i to). Aj sad čitaj ovo, ne zanima me šta učiš, jer desetkama mora doći kraj.



Me Before You (2016)

Žanr: Drama / Ljubavni 

Režija: Thea Sharrock

Glumci: Emilia Clarke / Sam Claflin / Janet McTeer

Sličan Film: The Vow (2012)

Počinjemo sa filmom, koji bi se, da postoje epohe kao u književnosti (romantizam, realizam, simbolizam itd.) svrstao u kanonska dela Dotizma. Šta je to dotizam? E pa pokušaću da dočaram načela poetike Ivane Gorandottir kroz jedno od njenih najistaknutijih dela – Me Before You. Prvo i osnovno pravilo jeste da postoji apsolutni antagonizam među budućim ljubavnicima (štreberka i mangup u A Walk to Remember, ovde; neambicizna, trapava, srdačna seljančica i nadobudni, cinični  dasa, sit života i pun prezira). Drugo pravilo jeste da se uprkos suštoj suprotnosti njih dvoje zaljube. Treće; da jedno od njih ima neki zdravstveni probelm, te ovaj drugi mora da mu dokazuje ljubav žrtvujući se i ostajući uz njega i u dobri u zlu, šrmc (on je kvadriplegličar koji sebi želi skratiti muke, a ona ima za zadatak da ga ubedi da je život lep). Ok, zar ja želim da obradujem ili razljutim slavljenicu? Evo Dotti, obećavam da ćeš u nastavku recenzije uživati (znaš ti moja obećanja). Četvrto načelo podrazumeva smrt jednog od dvoje zaljubljenih uz obaveznu patetičnu poruku. Eto to bi bio neki šablon u koji se apsolutno učaurio i ovaj dugometražni debi autorke Tee Šerok, ali koji ipak za razliku od pomenutog naslova opisanog u prethodnom specijalu, ima neki šmek o kome ću u samoj recenziji.

Sve je ovo super, ali Tomislavci su ljubav

Recenzija: Me Before You predstavlja adaptaciju istoimenog romana Jojo Moyes (žena, ofc) i moram priznati da me je podstakao da se dotaknem teme mašinerije koja lansira ovakve naslove, ali verujem da to mojoj madr ne bi bilo previše interesantno, pa ćemo se u recenziji više baviti pričom i subjektivnim impresijama. Odmah da kažem da nisam plakao, jer znaš da će mene pre rasplakati raskoš vizuelnih efekata u filmu Odiseja u svemiru iz '68, Stenlija Kjubrika, nego srceparajući krah nečije veze na filmu, ili u ovom slučaju, da se izrazim jednim frazeologizmom: odlazak na večni počinak. Priča, iako u klišeima do guše, ima neku draž i ne vređa inteligenciju što je za početak najvažnije (zapravo na početku vređa ali to ubrzo prestaje). Ima taj vajb latinoameričkih telenovela i sudbinskih susreta specifičnih za njih, ili ako će mojoj madr biti lakše; ima tipičan romantičarski zaplet.

Film počinje komičnim doskočicama, ali na moju sreću tome se gubi trag kada Me Before You zađe u fazu gde bavi ozbiljnijim temama i kada zapravo kupuje poene kod mene. Prvo što mi se apsolutno dopalo jeste kasting. Emilija Klark je iznenađujuće dobro odigrala ulogu neposredne i srdačne devojke koja dolazi da čuva onemoćalog Vilijama iz bogate porodice. Hemija među akerima je basnoslovna, sve treperi oko njih a oni su, ako sam dobro brojao, imali svega dva poljupca i nisu bili ni u kakvoj vezi, sve je ostalo na zaljubljenosti, te je prava šteta što se sve ovako završilo (al' sam emotivan u tri lepe). Lokacija gde se odvija radnja je prelepa, a kolorit fotografije šarenolik, prolećni; praznik za oči.

E sad sledi pasus koji se novopečenoj 22-godišnjakinji nimalo neće svideti, ali šta ćemo, sin neće lagati svoju madr kako je u ovom filmu sve sjajno i bajno, kad je to daleko od istine. Kao prvo lik sirotog Patrika je u celosti užasno zamišljen. Apsolutno je suvišan; površno izgrađen lik sa glupim forama, stereotipan, tu je samo kako bi se uporedio sa Vilijamom. A skoro još gluplja pojava je Vilova devojka koja se udala za njegovog najboljeg druga nakon što je ovog lupio motor hahahahahha. Ovo kad sam video hteo sam da gasim film i gledam A Cinderella Story, ali na svu sreću stvari su se popravile. To je tipičan problem za ljubavne drame, gde se sporedni likovi totalno zapostavljaju u svakom smislu, te pored loše napisanih uloga imamo i užasne glumce. O klišeima neću, jer bi nabrajanje trajalo do sledećeg rođendana (a oni su uglavnom  okosnica svih nedostataka), ali valjda ovi filmovi ne funkcionišu bez njih. I to je to sa manama, je l' bolelo?

Dobre karakteristike:

-         Sjajan odabir glavnih aktera; gluma

-         Hemija među ljubavnicima

-         Predivne lokacija i fotografija

-         Film je počeo užasno ali se vremenom sve više uzdizao

Dotti kad je dobila šesticu iz dijalekta i Dotti dok čita sinovljeve recenzije

Loše karakteristike:

-         Sporedni likovi su isprazni i suvišni

-         Kliše, kliše, kliše...

-         Nedostatak originalnosti

Zaključak: Me Before You je gledljiv ljubavni film koji, zahvaljujući glumcima, postaje iznadprosečan romantični naslov (naravno, samo u domenu tog žanra je iznadprosečan, sori madr)  Bilo kako bilo, ovaj film nije jači od Ivaninih sedmica iz morfologije i sintakse, pa samim tim ne može da joj parira po oceni.

6/10

○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○

Intouchables (2011)

Žanr: Drama / Biografski / Komedija 

Režija: Olivier Nakache / Éric Toledano

Glumci: Françoise Cluzet / Omar Sy / Audrey Fleurot

Sličan Film: Green Book (2018)

Ovo već počinje da me podseća na prošlogodišnji specijal; prvo je napisana recenzija jedne ljubavne limunade (A Walk to Remember – Me Before You), zatim jednog vrhunskog filma (Green Mile – Intouchables) i jedna recenzija koja zapravo i nije recenzija već samo omot filma koji maloj Ivani daje lažnu nadu da je sin konačno jednu obavezu obavio do kraja (The Age of Adaline – Before We Go). Elem, verovatno će se slavljenica iznenaditi što ja, veliki filmski znalac khm, danas prvi put gledam ovaj biser francuske kinematografije. Nemam opravdanje za to osim da mi se činio kao još jedan izvikan naslov koji trabunja o ljudskosti, prihvatanju različitosti bla bla bla... i to još u patetičnom maniru. A onda je usledila šamarčina, koja mi verovatno neće pomoći da se opametim, ali bar ću na kratko prestati devalvirati nečiji kvalitet pre nego se upoznam sa istim. Intouchables nam pripoveda istiniti priču o spajanju nespojivog na jedan, u najmanju ruku, kul način i podstiče nas da pružimo šansu ljudima od kojih možda i najmanje očekujemo da će istu iskoristiti.

Recenzija: E sad madr, moj nasleđeni janjićevski humor ne može doći do izražaja, kad si se bacila na gledanje kvalitetnog štiva, pa ne mogu da te sprdam. Doduše, siguran sam da idalje gledaš neka tinejdž govanca, ali špijun koji mi je dojavio šta je aktuelno u tvom svetu filma, te isuviše voli da bi odao čime truješ zavidan IQ kada se baldisana vratiš sa fakulteta.

Valja se uozbiljiti i preći na kritiku, koja to neće biti. Malo je reći da sam bio egzaltiran nakon dvočasovnog, bukvalno, druženja sa ovim filmom. Intouchables sa takvom lakoćom drži pozornost gledaoca dok uživa u pitkosti filma koji nema značajnu naraciju, šokantne preokrete, tugaljive scene ili vanserijske efekte. On , idealno doziranim humorom priča o dva potpuno različita čoveka koja vremenom upoznavajući se uče i zaviruju u svet ovog drugog o kome su imali totalno drugačiju premisu. Zašto je kvadriplegičar Filip, pored toliko iskusnih negovatelja izabrao Drisa, koga taj posao čak i ne zanima? Zato što za razliku od ostalih Dris nije proračunat i slatkorečiv, jeste dripac i momak sumnjive prošlosti, ali je neko ko zaslužuje šansu, jer se često ispod ljušture krije nešto potpuno drugačije. Dris je posle opravdao ukazano poverenje tako što je bio spontan, neposredan, ali požrtvovan, zato što je u Filipu prepoznao ljudskost na koju nije navikao. Nije se trudio oko prilagođavanja aristokratskom životu, nije se desila nikakva katarza ili naprasna emancipacija, on je od početka od kraja ista osoba samo što se slika promenila o njemu kao celokupnoj ličnosti, upravo zato što je dozvolio da mu priđemo i bolje ga upoznamo.

Film zaista inspiriše i prilično podseća na ovogodišnjeg dobitnika Oskara – Green Book. Oba filma na jedan prirodan, neusiljen način demonstriraju proces kako, aj da kažemo, poslovna saradnja dva potpuna različita čoveka prerasta u prijateljstvo. Vidiš li Dotti kako se na suptilan način ruše barijere, a ne ko u ovim tvojim limunadama, ufff sad bih se vratio i spustio ocenu prethodnom filmu na 5, al' neću da me tera maler na fakultetu... I da! Ovako se vrši karakterizacija i glavnih a pogotovo sporednih likova, koji nisu bezlični, glupi i suvišni kao u nekom tamo filmu.

Dobre karakteristike:

-         Gluma

-         Režija

-         Scenario

-         Poruka

-         Humor

-         Likovi

Loše karakteristike:

-         /

Zaključak: Intouchables je sjajna studija o rušenju stereotipa, prihvatanju različitosti i kvalitetnom građenju odnosa dve vrtoglavo drugačije persone. Sad mislim da sam začepio usta Ivani koja kaže da škrtarim na davanju desetki filmovima.

10/10


○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○

Before We Go (2014)

Žanr: Drama / Ljubavni 

Režija: Chris Evans

Glumci: Chris Evans / Alice Eve / Emma Fitzpatrick

Sličan Film: Before Sunrise (1995)

Ne znam da li smem ovo ovako javno da iznosim, ali Dotti se svakog petka nada da će se na voz za Topolu ukrcati ni manje ni više nego Kris Evans. Ja iskreno sumnjam da to može da se desi, jer za Zmajevo on može vozom sa polaskom u 13:56, koji je i brži i jeftiniji, a taj voz krstari ka Somboru, a ne ka Bačkoj Topoli L. Ali ako želite da utešite ucveljenu Dotti, onda idite vozom u 15:42, tim ona ide sigurno i pada na džentlmenske gestove. Before We Go je film o dvoje stranaca kojima će jedna noć zauvek promeniti živote. Kris Evans potpisuje režiju, a film se pogazao kao neisplativ jer je na budžet od 3 miliona zaradio svega 480 hiljada dolara.

Recenzija: Ne znam za tebe Dotti, ali meni je ovaj film bolji od hajpovanog Me Before You. Prvo što ga čini kvalitetnijim jeste neusiljenost u građenju karaktera, prirodno i spontano ponašanje likova i originalniji koncept. Jeste da ovo prilično podseća na Before Sunrise, jedan od najboljih ljubavnih filmova svih vremena, ali meni je to mnogo pitkije od romansa u kojima se palamudi o požrvovanosti i srceparajućem rastanku na samrtnoj postelji, bljak.

U ovom filmu je sve minimalistički; počevši od glumačke postave, vremena, prostora, generalno radnje. Mnogo je lakše demonstrirati neki odnos kada imate slobodu u kreiranju vremena pa napišete: „Nakon 2 godine“ nego kada za to imate dva stranca kod kojih mora da se izgradi odnos i probude emocije do polaska prvog jutarnjeg voza. Ipak, ovaj film to sjajno radi i gledaoci mogu da uživaju u jednoj laganoj vožnji kroz noć na Menhetnu gde dvoje ljudi otvarajući se jedno drugom dopiru do duboko zakopanih slabosti. Film se bavi nekim sjajnim pitanjima, pa da ne bih parafrazirao izdvajam jednu izuzetnu repliku:

Brooke Dalton : It's possible, isn't it? It's possible that you could meet somebody who's perfect for you even though you're committed to somebody else.

Nick Vaughan : No, no, see, I think if you're committed to somebody, you don't allow yourself to find perfection in someone else.

Naravno, film ima i svoje loše momente a oni se uglavnom tiču pomalo čudnih odluka naših likova. A može postojati problem i kod toga što film nije „ni tamo ni 'vamo“. I jeste ljubavni, pa u isto vreme i nije, potom sve je tako realno, prirodno a opet ima nerealnosti... Nedefinisana je poruka, neke stvari su ostale na apstraktnom, a ovaj tip filma mora da bude konkretan i ne sme da ostavlja prostor gledaocu da sam donosi zaključke. Nije ovo neka višeslojna, kompleksna drama ili mindfuck triler, već jedan lagan film za opuštanje nedeljom uveče. Treba imati hrabrosti i završiti film opredelivši se za nešto konkretno, što se možda neće svideti svim gledaocima, ali bar ćemo imati zatvoren krug.

Dobre karakteristike:

-         Chris Evans i Alice Eve

-         Prirodno, lagano, neusiljeno građenje odnosa

-         Sjajan minimalizam i zanimljive replike

-         Nešto originalniji koncept ljubavne drame

Loše karakteristike:

-         Nedefinisanost na nekoliko polja

-         Kraj, poruka; bespotrebna apstrakcija

-         Neke čudne odluke

Zaključak: E Dotti, Dotti, već vidim kako se sa tvojim ocenama na faksu popravlja i ukus za kvalitetan film, pa tako sledeće godine očekujem još bolje naslove. Naravno, znam da još voliš tinejdžerske romantične (nazovi) komedije, ali pssst, prerašćeš i ti to ko što je ona devojčica prerasla ono zbog čega si je ti volela. RIP. E ovo je već u rangu tvojih sedmica.

7/10

○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○○

A sad iznenađenje večeri! Ova osoba zaslužuje ceremonijalnu najavu, al’ sad kad zna kakve su to muke blogerske, nek oprosti mojoj nemaštovitnosti.

Ona će draga Dotti, da te vrati u dane bezbrižnog detinjstva i da ovekoveči uspomenu na gledanje Drugog dela Gospodara prsternova, drugog dela (ne, nije greška, znaš o čemu pričam). Sin nije imao snage za to, pa mu je budući doca kardiolog priskočio u pomoć. On(a) će se podruditi da ti prodrma nervni i kardiovaskularni sistem (valjda nije ogromna odvala) i tako ti pokaže pravu sestrinsku ljubav, ali i svoje neupitne pisalačke sposobnosti. To je naravnooooooo GOTTI! Imaš reč.


The Lord of the Rings: The Two Towers (2002) - Oba dela drugog dela

Jednom davno davno (verovatno pre nego što je čitalačka publika ovog bloga bila u opticaju za samostalnu kupovinu), da biste kupili neki film, bilo je neophodno da odete na buvljak ili do najbližeg uličnog prodavca i naručite CD. Avaj, na taj CD ograničene memorije nije mogao da stane ceo film, pa biste usred zapleta skakali na noge lagane da zamenite disk i nastavite tamo gde ste stali. Međutim, usled nemogućnosti sedenja pred kompjuterom po 3 sata u jednom aktu, mlađana Doti se dosetila da bi najbolje bilo da preskoči dosadne uvode i zaplete, i pređe direktno na kulminaciju. Stoga je, umesto celog filma, gledala samo DRUGI DEO 2 (veoma simptomatično ime koje je naš kreativni diler CD-ovima dodelio ovom filmskom ostvarenju – ili barem njegovom delu). Tako je „Drugi deo drugog dela“ postao zvanična zamena za drugu polovinu „Dve kule“ koja se u našoj kući upotrebljava i dan-danas.

Uzevši u obzir da smo naslov već stavili u kategoriju „Kako Ivana kaže“, jedini logičan odabir je da se ista tendencija nastavi i u ostatku ovog teksta.

Dakle:

Žanr: hmm, ne ume da izgovori reč žanr, pa ćemo u to ime odmah preći na sledeću kategoriju

Glumci: Legolas (nikad ne zna ko glumi, ali je mnogo lep), Aragorn (ni njemu ne zna ime, ali zna da je mnogo ružan i neugledan van filma), Gimli (pobogu, zar i on ima ime?), Frodo, Sem (ok, nikome ne zna ime, pomirimo se s tim). Jedino zna da je Aruena mnogo nervira.

Bojim se da će se uvaženi vlasnik ovog ptičjeg bloga verovatno razočarati što ovaj film naprosto ne mogu da svrstam u kategoriju dotizma. Uz maksimalnu količinu dovijanja da smislim odgovarajuću preraspodelu likova koja bi se uklopila u već uspostavljeni sistem, maksimalno sam se iznervirala i -odustala od toga. Jer, ono. Imamo Legolasa, nek bude da je on seksi sportista (jer, streličarstvo). Ali, već na drugom koraku smo u blatu do guše, jer se nigde ne pojavljuje bajna djeva koja bi nagovorila Legolasa da se batali luka i strele i jahanja konja u matriks stilu, i pobegne sa njom negde na kraj sveta da se posvete proizvodnji dece i mladog vilinskog sira. Dakle, 0 bodova za dotizam.

Pitamo se svi zašto je onda mlada Dotti, kraljica srednjoškolskih romantičnih komedija, ovom filmskom ostvarenju posvetila toliko vremena?

Ne zna se.

Velikih ljubavi – nema. (mislim, ima, ali ona ne voli Aruenu, tako da to otpada)

Velikih preobražaja – isto nema. Doduše, Gandalf je u prostoru između dva filma upao u aće, a Tioden (kralj rohanski) je ostao bez katarakte, ali je zato dobio frizera i kozmetičara.

Jedino što se donekle uklapa u kategoriju dotizma jeste mentalni pad nesrećnog Froda koji umalo odustaje od svega. Da je išao u srednju školu, verovatno bi se u nju vratio obučen u neke stare prnje na koje novo društvo nije naviklo, i sam bi sedeo za stolom u školskoj kantini jer ga više niko, usled neverovatnog preobražaja i mentalnog kolapsa, ne prepoznaje. Na našu veliku sreću, ulogu motivišućeg govornika koji će Froda naterati da se opet lepo obuče (ipak ode u Mordor da uništi prsten) preuzeo je Semvajz Gemdži, na šta Dotti kaže samo: „Aaaaw, ovo je baš lepo rekao.“

Sve u svemu, Dotti je razvila prilično razgranat sistem ocenjivanja svog užitka dok gleda ovaj film. Na vašu nesreću, sistem je prilično neartikulisan, i ide nekako ovako:

A!

aaaaaaaa

Awwwwwwww

AAAAAAAAAAAAA.

Ponekad se otme i neko TOOO, ali to je uglavnom – to. Dakle, preciznim sabiranjem svih Aaa-ova, aww-ova i AAA-ova (i  ponekog TO-a), došli smo do zaključka da ovaj film zaslužuje ocenuuu 8,5. Da li sam previše stroga? Previše blaga? Kako ovo funkcioniše inače? xD

Kao pozitivne strane ovog filmskog ostvarenja možemo nabrojati:

-         nesumnjiv Legolasov seksipil (kanda je konturisanje postojalo i pre Kim Kardašijan)

-         divni kostimi (ne računamo orke)

-         bajkovita priča (sad bi ’Bird rekao: „Ova priča obiluje klišeima do guše“, ali ja to neću reći jer svakom treba malo klišea u životu :P )

-         odlični filmski efekti (sori, Kjubrik)

Negativno je, pak, to što:

-         je Aragornova kosa stalno prljava

-         i to što Legolas nije stvaran.

Nakon što ste se svi uverili u moje nesumnjivo poznavanje sveta filma i režije, došao je momenat da uradim ono zbog čega sam zapravo i pozvana da gostujem na ptičjem blogu.

Piksice, žao mi je što niko o tebi nikada neće snimiti film. A i bolje je da ne snima, jer bi se filmovi zvali nekako ovako:

„Ups!“

„Ups, samo je palo!“ (nastavak prvog dela)

i „Pa šta je, bila sam žedna?“ (povratak na veliko platno posle par godina pauze)

Uostalom, potpuno je nerealno očekivati pronalazak glumice koja bi verno prikazala tvoju veštinu kuvanja pirinča („Mora da zagori, to se uvek desi!“), tvoj pokvareni smisao za humor i još pokvareniji desni meniskus.

Ono što je, ipak, bitnije od svega, jeste to da mi volimo i tebe i tvoje diskuse i meniskuse, i da te ništa od toga neće spasiti ove blamantne slike na pročelju teksta, ili (verovatno) još blamantnije čestitke koja ti se sprema na Fejsu!

Srećan ti rođendan u ime ptičjeg bloga i ako ikad poželiš da te ponovo izblamiram na nekom javnom mestu, samo kaži – za tebe i hiljadu puta ako treba!

Goksica Poksica