11:14 (2003)

Žanr: Drama / Kriminalistički / Komedija

Režija: Greg Marcks

Glumci: Henry Thomas / Patrick  Swayze / Hilary Swank

Sličan Film: The Rules of Attraction (2002)

Marko Backović je do sada predlagao obično kvalitetne evropske trilere, no ovog puta je napravio izuzetak, i preporučio mi ovu vrlo specifičnu crnu komediju mladog režisera i scenariste, Grega Marcksa. Moram priznati da sam od ovog predloga mnogo očekivao, a obično kada mnogo očekujete dobijete šipak, ali ovog puta je bilo skroz drugačije. Dakle, prevelika očekivanja nisu smazala ovaj film, koji je svojom originalnošću, pribranošću i jednostavnošću pokupio moje simpatije. Radnju vam neću detaljno skrozirati, već ću jednostavno napisati grublju verziju, kako vam ne bi upropastio potencijalno uživanje u ovom filmu. Pijani tip Jack, vozi se automobilom i tačno u 11:14 p.m. udara u nešto. Isprva on pomisli da je to jelen, no posle se uveri da je skucao ljudsko biće, ali zbog ulubljene lobanje ne uspeva identifikovati kog je pola nesrećna osoba. Uglavnom, mladić “strpa” telo u gepek i krene svojim putem, međutim, policajac se zaustavlja i primeti da je Jack u alkoholisanom stanju, zbog čega mu naredi da izađe iz automobila. Posle policajac primeti da Jack ima nešto krvavo u gepeku, zbog čega nastaje dodatni problem… Ovde stajem i govorim vam da je ovaj događaj posmatran iz 5 različitih uglova, odnosno mi u filmu gledamo pet različitih pričica koje su povezane na neki način. Likovi su takođe povezani, a pored Jacka, tu imamo Cheri, curu koja igra trostruku igru, Franka, njenog taticu koji pokušava da zamaskira zločin koji je njegova princezica počinila, zatim tipa koji planira da opljačka svoje radno mesto…

Recenzija: Iako film 11:14 deluje zamršeno i komplikovano, on to definitivno nije, jer mladi Greg Marcks uspeva da stvori projekat koji nije iznedrio ni jednu jedinu nejasnoću koja bi vam se motala po glavi satima. Obično je ovakav tip filma namerno zakomplikovan, i svesno seje nejasnoće samo kako bi se zbunio posmatrače, ali ovde je totalno druga priča. Ovde je sve prosto, i režiser ne stvara zagonetke koje mi treba da rešimo, već nas opušta, zabavlja i na neki način zasmejava celom zbrkom koja se dogodila te kobne noći u gradiću Middletown.

Verujem da je bilo teško pisati scenario, jer sve je moralo dase  naštimuje u minut. Recimo, prva priča, iliti prvi ugao gledanja prati dešavanja od 11:13 do 11:33, a drugi ugao gledanja se ne nastavlja na ovaj, već se dešava u vremenskom periodu od 11:09 do 11:29, treći od 11:04 do 11:24 itd. Dakle, svaka pričica traje po 20 minuta (koliko u filmu, toliko u realnom vremenu),i u svakoj vidimo sporedna dešavanja iz one prethodne. Važno je reći da svaki ugao gledanja vraća radnju unazad, dok na kraju ne dođe do 11:14. I zapravo ispada da sve ovo gledamo zbog tih ključnih 60 sekundi (od 11:13 do 11:14), samo dobijamo objašnjenje šta je sve prouzrokovalo ta dva glavna događaja.

Evo, neću više o radnji filma, jer što manje znate - to bolje po vas. Karakteri su od krucijalne važnosti u ovakvim delima, jer zapravo film 11:14 proučava ljudsku psihologiju, ljudski moral i otvoreno pokazuje na šta su sve ljudi spremni samo kako bi došli do željenog cilja. Ovde svi, ali svi karakteri imaju neki prljav cilj. Da l' je to manipulacija ljudima, provociranje iz dokonosti, koristoljublje ili pohlepa, nije ni bitno, ali bitno je da film ima neki jači smisao pored tog originalnog stila u prikazivanju priče. Karakteri pored toga što su zloće i foliranti, oni su i duhoviti, tačnije sprovode crni humor, koji jelte odgovara celoj toj situaciji.

Ima jedna mana u ovom filmu i ona je, moram priznati, lako uočljiva, a ime joj je: neprirodno ponašanje likova. Ne mogu reći da mi je ovo pokvarilo gledanje, daleko od toga, međutim, neki potezi likova su nestvarni, neprirodni i krajnje nezamislivi u realnom životu. Na samom startu film kreće sa sprovođenjem ove, ne tako dobre karakteristike, a čist primer za to je scena gde policajac vidi nešto krvavo u Jackovom gepeku, i taman kad posmisimo da će provaliti da je to leš, on kaže “Bolesni gade kako si mogao usteliti srnadaća van sezone? hmm ne vidim rogove…“. I ima još 3-4 krajnje nerealne scene, koje nisu delo humora, već prosto Greg Marcks je žrtvovao tih par neprirodnih momenata kako bi film ispao atraktivniji.

Dobre karakteristike:

-         Sjajno napisan scenario

-         Odlična glumačka ekipa; interesantni karakteri

-         Originalnost i jednostavnost

-         Film opušta i konstantno drži pažnju

-         Režija i detalji

-         Humor; bez nejasnoća

Loše karakteristike:

-         Par nerealnih i neprirodnih poteza likova

Zaključak: Još jedna odlična stvar koja dodatno poboljšava utisak o ovom filmu jeste to što vas on tera na razmišljanje i nakon svog završetka, iako je sve jasno k'o dan. Tera vas da rezimirate likove i da proračunavate vreme. Vremesnkih grešaka apsolutno nije bilo, što je za svaku pohvalu. Preporučujem vam film, a moje hijerarhija ocenjivanja kaže da je ovo „devetka“, dobro, možda malo slabija.

9/10