Deux jours, une nuit (2014)

Žanr: Drama

Režija: Jean-Pierre Dardenne / Luc Dardenne

Glumci: Marion Cotillard / Fabrizio Rongione / Catherine Salée

Sličan Film: Le Silence de Lorna (2008)

Postoje filmovi koji nas kupuju na svoj prvi takt, kao i oni koji naša osećanja zadovoljstva, ushićenosti i euforije probude tek tokom odjavne špice, a postoje pak i oni koji kao da su pisani i snimani za nas lično, bez obzira u kom momentu će nas njihovo zbivanje dovesti u stanje ekstaze. To ne mora da bude film koji predstavlja ogledalo našeg života, već jednostavno delo primereno senzibilitetu gledaoca koji će se bez imalo muke, sa zadovoljstvom „upiti“ poentu filma i veličati njegovu umetničku crtu. Upravo delo braće Dardenne je predmet mog obožavanja (ujedno i kritike), baš zbog onoga što je pomenuto u pređašnjoj rečenici. Objektivno gledano, ima mnogo integralnijih, kompleksnijih i kvalitetenijih filmova, al' sa subjektivnog gledišta Deux jours, une nuit je delo koje zaslužuje svaki minut potrošen na njegovu projekciju, jer je prosto ŽIVOTNO i prikazuje jedan od učestalijih problema koji može zadesiti nas obične smrtnike – gubitak posla.

Recenzija: Opis radnje filma biće podvrgnut neuobičajenoj metodi pisanja u srcu teksta, iz estetskih razloga, tj. da ne ružim onu filozofiju iz sinopsisa. Dakle, centralna figura filma jeste Sandra, majka dvoje dece, koja zajedno sa suprogom Manuom otplaćuje kredit za stan. Udruženim snagama supružnici mogu izaći na kraj sa jednom od najomraženijih reči na svetu (eh, da je samo reč u pitanju...), ali sa jednom platom biće prinuđeni da se odreknu bede, zarad još veće bede koja ih čeka u socijalnom stanu. Do ovog magnovenja bespuća doveo ih je Sandrin otkaz koji se nije odigrao na uobičajen način. Naime, Sandra se na posao vratila nakon bolovanja (pošto je prethodno doživela nervni slom) i tu ju je dočekao nemilosrdni šef koji je shvatio i da sa radnikom manje može da se postigne sve što program zahteva, te je odlučio da pokrene đavolju igru nezahvalnog izbora. Zaposleni treba da odluče da li žele da se Sandra vrati na posao ili da uzmu bonus od 1.000 evra. Velika većina je glasala za bonus što rezultuje Sandrinim otkazom. No, glasanje se iz određenih razloga ponavlja u ponedeljak, te naša glavna akterka ima dva dana da ubedi kolege da promene odluku, ali ni ne sluti koliko će to zapravo biti teško...

Ovo remek-delo belgijske kinematografije snimano je dinamičnom kamerom, koja je glavni krivac zašto sve što gledamo na ekranu deluje autentično. Pre svega, nema onog štimovanja kadrova, snimanja iz vratolomnih pozicija kako bi se prikrila masna kosa ili zamaskirale X noge glavnog glumca. To nesavršenstvo potpunjuje utisak da gledamo priču jedne obične žene čija sudbina deluje toliko realno i jezivo da strepimo nad njom do samog finala.

Marion Cotillard u ulozi nesrećne Sandre briljira, jer se pre svega sjajno uklapa u ambijent i okolnost, pa njene rečenice ne deluju usiljeno i izveštačeno, već sasvim prirodno i spontano. U tome joj asistira i sjajan scenario braće Dardenne koji nisu premotavali replike koje se ponavljaju, već su „puštali“ Sandru da svaki put iznova saopšti razlog dolaska kod kolege, iako je on uvek bio istovetan. To je još jedna stavka koja nas uverava da je sve što gledamo vrlo realistično, a na to valja dodati i da su glumci u ulogama kolega neposredni, te da su njihove reakcije i replike isto tako realne.

Deux jours, une nuit iliti na engleskom Two Days, One Night pored navedenih kvaliteta ima i snažnu emociju koja dopire samo do onih gledalaca koji veruju u priču iz filma i saživljavaju se sa junakinjom istog. Bol koju ona oseća možemo osetiti i mi gledaoci (u znatno manjoj dozi), a njene strepnje, predaje i odustajanja (poput onog kad je Dotti odustala od staroslovenskog L) propratićemo zabrinutim izrazom lica. (Kao kad je movie staaar čekao red da odgovara kod bakute).

SPOILER ALERT! Stvar koju moram pomenuti, jer me je posebno dotakla, (a bez prisustava spojlera je neizvodljivo) jeste činjenica da ljudi koji su glasali za bonus, a samim tim i Sandrin otkaz, u većini slučajeva nisu to uradili iz alavosti, pohlepe ili zlobe, već iz čiste nužde. Većina zaposlenih živi teško, rade dodatne poslove a svota ponuđena u vidu bonusa mogla bi biti privremena „zakrpa“  za finansijske „šupljine“. Neke Sandrine kolege rade pod ugovorom, pa funkcionišu kao marioneta poslovođe. Neki su pak u neskladnom braku, te takođe ne mogu (i ne smeju) sami doneti odluku. Sandra šetajući od jednog do drugog shvata da nije jedina koja živi teško, te njihove odluke mora prihvatiti, ma koliku god snagu verbalnog šamara imale.

Kraj filma je efektan, jer čovek shvata (tačnije dobija još jedan dokaz, jer odavno je to već jasno) da nikada, ali nikada neće svima biti potaman, te da će uvek nečiji trijumf direktno uticati na propast onog drugog. Samim tim, dobijamo i poentu filma, o kojoj ćete malo više saznati ukoliko se upustitie u avanturu gledanja ove socijalne drame, koju ni jedna recenzija ne može dočarati na pravi način kao susret „oči u oči“ sa filmom.

Dobre karakteristike:

-         Izuzetan scenario braće Dardenne

-         Životna situacija koja se može desiti svakome

-         Sjajna gluma i karakteri

-         Neusiljeno, spontano i emocionalno jako delo

-         Dinamična kamera i režija

-         Efektan kraj

-         Poenta

Loše karakteristike:

-          /

Zaključak: Dođe trenutak da i ja nekoga nagradim najvišom ocenom. Siguran sam da i ovaj film ima svoje nedostatke, ali nisam želeo da ih primetim, jer ono što sam tražio od njega, dobio sam u duploj meri i bilo bi nezahvalno sakatati njegovu finalnu ocenu zbog nekih sitnica koje direktno ne utiču ni na jedan parametar koji uvažavam. Obavezno pogledati!!!

10/10