Al final del túnel (2016)

Žanr: Kriminalistički / Triler

Režija: Rodrigo Grande

Glumci: Leonardo Sbaraglia / Clara Lago / Pablo Echarri

Sličan Film: El habitante incierto (2004)

Napomena: Ovu recenziju sam pisao za magazin Helly Cherry

Al final del túnel (za američko tržište preveden kao At the End of the Tunnel, kod nas Na kraju tunela, kod Mađara Az alagút végén, kod Bugara... khm, khm) je argentinsko - španski krimi – triler sa primesama misterije, koji za svoje glavno oružije ima priču, čiji je „temelj“ pravljen od drugačijeg (čitaj: kvalitetnijeg) materijala od standardnog holivudskog filma. Ono što Špance čini tako uspešnim stvaraocima trilera, krimića i horora jeste način na koji pristupaju jednom delu, koji uključuje temeljno sagledanje svake sekvence, odsustvo srljanja i preterivanja i na kraju najbitnije: neosporno umeće u stvaranju sablasne atmosfere. Možda film koji danas opisujem nije najbolji demonstrator uobičajeno kvalitetne atmosfere, ali ruku na srce, on je više krimić koji za zadatak ima neke druge ciljeve, no i kao takav, on nesumnjivo parira nekim prekokeanskim „hororima“. Što se tiče samog koncepta i uopšteno radnje, biću vrlo kratak, kako vam ne bih uskratio zadovoljstvo koje biste imali ako se odlučite na dvočasovno druženje sa ovim biserom argentinske kinematografije. Joaquín je paralizovani čovek koji životari u svojoj gorostasnoj kući i koji mora da iznajmljuje jednu od mnogobrojnih soba, kako bi otplatio nagomilane račune. Na njegov oglas odazivaju se simpatična Berta i njena kći Beti koja ima sindrom Ljupčeta iz Specijalnog vaspitanja (konstantno ćuti). Berta i Joaquín se na neki način sprijatelje, no sve su ubrzo menja kada domaćin ustanovi da je njegova stanarka umešana u splet mutnih radnji...

Recenzija: Kao i obično, ovaj sinopsis je sirov, tačnije, deo gde opisujem radnju je delimičan iz gore navedenih razloga, te bez straha da previše znate, možete odgledati ovaj film.

Al final del túnel počinje vrlo prikladno: malo likova, dovoljno vremena da se upoznamo sa njima, a kasnije i da ih privolimo. Priča se prvo fokusira na sam odnos Berte i Joaquína, gde primećujemo neprirodnu srdačnost i ljubaznost devojke koja tek nekoliko dana poznaje svog „gazdu“. Joaquín ne vidi ništa  čudno u tome i nastavlja sa svojim učmalim načinom života. Međutim, u momentu kada se desi presedan, gde Joaquín utvrdi da Berta i nije tako milosrdna i draga, kako se predstavlja, događa se to da mi gledaoci dobijamo jasan uvid ko je ovde zloća, a ko heroj. Naravno, Španci (Argentinci), ne bi bili Španci da ne umetnu po koji obrt, čisto da film dobije na dinamici, kao i dobro prepoznatljivoj šokantnosti, koja nastaje tako što gledaoci nemaju blage veze šta bi moglo da se desi u nastavku filma.

Pored kvalitetne atmosfere i dobro prepoznatljivih twistova, ovde glavnu reč vodi glumačka ekipa, koju sačinjavaju Leonardno Sbaraglia (El rey de la montaña), Clara Lago (La cara oculta), Pablo Echarri (El método) i Federico Luppi (El laberinto de fauno). Role ovih, dobro poznatih latino glumaca, posebne su svaka za sebe. Leonardo u ulozi Joaquína, zaista deluje skrhano i beživotno, Pablo Echarri se svom snagom trudi da dočara tog grozomornog pacova, dok Clara Lago pluta u svom zabašurenom seksipilu i konstantno čini gledaoca zbunjenim, jer što se kaže, nit smrdi, nit miriše...

Kada je u pitanju režija, e tu već ima štošta da se prigovori. Recimo, tokom dvočasovnog trajanja filma (što je previše za ovakvu priču), mi sat i po vremena gledamo tminu. Jeste, specifična je situacija, videćete sami mesto gde se odvija radnja, ali to se definitivno moglo olabaviti povremenim posetama sunčeve ili one veštačke svetlosti. Naprimer, nije mi smetao sumoran ton filma i nisu mi tu manjkale vedrije boje, ali definitivno mojim očima nije godila onolika količina mraka.

Šta bih ja ovde još korigovao? Recimo, izbacio bih neke neesencijalne momente, koji filmu ne pružaju ništa posebno, a gledaocu oduzimaju dragoceno vreme. Ti momenti zapravo usporavaju film i čine ga tromim (meni lično ne smeta, ali mnogima hoće), što za rezultat ima nepažnju gledalaca, koji vrlo lako (u onom silnom mraku) mogu propustiti ključne trenutke i totalno se pogubiti.

Završetak filma je poprilično kvalitetno odrađen. Čini se, da se na njemu malo duže radilo, što je klasično odudaranje od ustaljenog slučaja, gde je kraj, najčešće zbrzan, nedorečen ili haotičan.

Dobre karakteristike:

-         Kvalitetna glumačka postava

-         Odlična priča...

-         ... sa sjajnim obrtima

-         Prepoznatljiva atmosfera i sumoran ton filma

-         Likovi i njihovi odnosi

-         Fino odrađan završetak

Loše karakteristike:

-         Neki bespotrebni momenti (trebalo bi skratiti film 15 minuta)

-         Previše mraka na jednom mestu izuzetno iritira

-         Sitne nejasnoće

Zaključak: Iako sam ga u donjem delu recenzije pošteno iskritikovao, to ne treba da vas sputa u nameri da odgledate ovaj krimi – triler , jer su greške koje sam naveo vrlo sitne u odnosu na kompletan utisak o filmu. Preporuka i zaključak da je pravi kuriozitet loš film sa španskog govornog područja.

7/10