The Boy in the Striped Pyjamas (2008)

Žanr: Drama / Ratni

Režija: Mark Herman

Glumci: Asa Butterfield / Jack Scanlon / David Thewlis

Sličan Film: The Pianist (2002)

The Boy in the Striped Pyjamas je britansko ostvarenje vrlo potresne esencije, koje se bavi temom holokausta nad Jevrejima, ali sagledano iz ugla dečaka čiji je otac komandant u koncentracionom logoru. Film je inspirisan istoimenim romanom britanskog autora Johna Boyna, a nagrađivan je višestruko, što u domovini, što u insotranstvu. Pre samog uvođenja u tok radnje, moram izraziti duboku zahvalnost uvaženoj gospođici Dótti koja mi je i preporučila ovu srceparajuću dramu. Na samom početku filma upoznajemo plavookog osmogodišnjaka Brunu, čiji otac, inače jedan od komandanata nacističke vojske, dobija premeštaj u ruralnije krajeve, te se sa porodicom preseljava u kuću na selu. Dečaku se novi dom baš i ne dopada; nedostaju mu drugovi, igra, pa čak i škola, te kreće u istraživačku avanturu po prirodi. Kada sasvim slučajno nabasa na zaštitnu žicu koncentracionog logora, on pomisli kako je to farma i kako je vršnjak kog upoznaje samo dete koje pomaže svojim ukućanima, te ubrzo započne svakodnevno druženje sa njim. Mali Bruno nije ni svestan kakve posledice može snositi ovo „zabranjeno prijateljstvo“ i kako je moguće da njegov otac; junak i heroj može biti takvo čudovište prema drugima.

Recenzija: Jedina konstruktivna mana ovog dela jeste što mu vrlo teško možete prići sa aspekta objektivnosti. Prosto, emocionalno je doveden gotovo do perfekcije, te jedino ako imate usporen rad scra, usporeno disanje i smanjeno lučenje hormona – ravnodušnost, film ćete posmatrati stogo objektivno. Ta lavina emocija ne teče celim filmom, već kreće da „sipa“ u jednom momentu, al' kad krene, ne staje. Gorak ukus u ustima, stanje šoka, pražnjenje rezervoara za suze, bes i još štošta, normalna su reakcija na ovu dramu Marka Hermana.

Kada sam već pomenuo reditelja, moram priznati da me zanatski nije bogzna kako oduševio, ali u isto vreme mu ne zameram ništa osim krakog trajanja filma. Smatram da bi kraj bio još moćniji da je razradio neke odnose, pa makar to bilo „skretanje sa puta“, odnosno promena nekih delova iz knjige.

Dva klinca u glavnim ulogama su pun pogodak u svakom smislu. Asa Butterfield se odlično snašao u ulozi Brune; poseduje dovoljno lucidnosti, harizme, deluje negovano shodno porodici iz koje dolazi, naivan je, neiskvaren, željan druženja poput svakog deteta i vrlo bitno: njegova radoznalost je odlično prezentovana. Njegov vršnjak sa druge strane žice poseduje slične osobine, samo što su njegova sudbina, trenutno stanje i život, mnogo nemilosrdniji... tako je bar delovalo.

SPOILER ALERT! Glavni rezon prvenstveno knjige, a posle i filma jeste njegova ubitačna poruka koju šalje. Ona se tiče jednakosti sve dece i njihove nevinosti. Brunov otac nije mario za to što na hiljade jervrejske dece strada; oni su za njega bili samo broj, međutim, stradanje njegovog sina na neki način predstavlja „besmisao rata“, jer Bruno je isto onoliko kriv koliko i ostala deca žrtve holokausta, odnosno gasne komore.

Sitnice koje stavljam u odeljak za nedostatke su: nerealnosti i preterivanja kao npr. kada Bruno kopa tunel kako bi ušao u logor (The miner would envy him). Da je to tako lako, svi bi šmugnuli. Zatim, već pomentuo trajanje radnje, šablonski lik sestre... Ne bih da cepidlačim, ali mnogo realističnije bi bilo da je film rađen pod palicom nemačke produkcije, na njihovom jeziku, al' dobro...

Dobre karakteristike:

-         Dva dečaka u glavnim ulogama

-         Moćan i (donekle) neočekivan kraj

-         Atmosfera napetosti; lavina emocija

-         Poruka, poenta i cilj

-         Film drži pažnju

Loše karakteristike:

-         Kratko trajanje

-         Nerealnosti i preterivanja + ostale sitnice

Zaključak: Ovaj britanski dragulj je pravo otkrovenja za mene, jer da mi pomenuta dama nije preporučila film, verovatno bih ga večno izbegavao zbog omota koji vuče na nekakvu fantaziju (bar u mojoj glavi). Kupio me je svojom hrabrošću i odlučnošću da se drži podalje šablona za američki estabilišment. Dvoumio sam se između „osmice“ i „devetke“, al' iz određenih razloga će biti ova slabija...ali jaka slabija... ovaj... jaka „osmica“.

8/10