Gone (2006)

Žanr: Drama / Triler / Horor

Režija: Ringan Ledwidge

Glumci: Shaun Evans / Scott Mechlowicz / Amelia Warner

Sličan Film: The Hitcher (2007)

Nakon gledanja filma The Canyon, napisao sam recenziju u kojoj sam naveo da želim da gledam još neki film u kome glumi prelepa Yvonne Strahovski. Prošla su četiri meseca od toga, a ja sam konačno pogledao film pomenute glumice, ali nažalost ona u filmu Gone ima jedva dva reda teksta koje izgovara, te je zacrtana misija propala. Gone je britansko – australijski film, koji na jedvite jade spada u horor žanr, jer strave i užasa u ovom filmu ima samo u par navrata, dok je triler – drama realna žanrovska kombinacija koja opisuje ovaj film. Uglavnom na početku filma upoznajemo Alexa, pustolova koji je došao u Australiju kako bi posetio svoju devojku Sophie. Njegov plan pođe po zlu kada zakasni na bus i prihvati ponudu turiste Taylora, da ga on odbaci do Sophie. Njih dvojica usput svrate do noćnog kluba gde se unište od alkohola i tako pijani spavaju sa lokalnim curama. Taylor zabeleži fotografiju na kojoj Alex u zagrljaju spava sa izvesnom Lenom, što ovom ne bude ni malo simpatično. Kada konačno stignu do Sophie, Alex pomisli kako će se konačno otarasiti uvrnutog Taylora, međutim pomenuti tip želi da nastavi putovanje sa Alex, Sophie, i njenom drugaricom Ingrid. Sve se dodatno zakomplikuje kada Ingrid misteriozno nestane, a Taylor sve više i više vremena počne provoditi sa Sophie, dok mu fotografija Alexa i Lene postane materijal za ucenu.

Recenzija: Ovaj film Gone je dvostruka prevara, pa pored toga što su stavili naslovnu ulogu Yvonne Strahovski koja se jedva i pojavljuje u ovom filmu, oni su me skoro zeznuli i za žanr, te sam lagano mogao ispasti iz koloseka i opisati film koji nije horor u ovom avgustu koji je strogo namenjen pomenutom žanru. Gone je vrlo tanak kada su u pitanju scene karakteristične horor filmu, jer njih ima jedino u poslednjih 15 minuta filma, i nisu loše, ali sve je ovo samo marketinški trik, jer većina ljudi će pre gledati neki manje poznat horor, nego neku manje poznatu dramu. Kada je reč o samom filmu, on je takav da prvih sat vremena gledamo isključivo kako Taylor postaje sve uvrnutiji, sumnjiviji i opasniji po Alexa i Sophie, i donekle je misterija šta će se desiti u daljem toku filma. Preostalih pola sata je podeljeno na dva dela: prvih petanest minuta se zakuvava situacija, a poslednjih petnaest horor stupa na scenu.

Glavni aduti ovog filma su svakako likovi koji nisu klasični teenage odvratnjaci, već jedni mladi ljudi koji ne iskazuje razočarenje, bes i šok kroz psovke, već na jedan prihvatljiv i fer način. Alex, koji je i glavni lik u ovom filmu, na neki način opravdanim potezima i vedrim duhom zadobija poverenje gledalaca, jer Taylor je toliko iritantan da ćete jednostavno morati navijati da Alex pobedi u tom duelu nadmudrivanja, i kutariše se prefriganog psihopate. Kad smo već kod Taylora, on je misteriozan, ali nedovoljno brutalan i jeziv, nekako nedorečena figura na koju je utrošeno previše vremena da bi na kraju ispao čist prosek, stoga smatram da je scenarista bespotrebno napravio prevelik uvod koji na kraju krajeva ne služi ničemu.

Svidela mi se gluma Amelie Warner koja je u ulozi Sophie postajala sve bolja i bolja kako se film bližio kraju, što govori da cura bolje pliva u horor – triler vodoma, nego u dramskim brzacima, gde realno treba mnogo više truda i umeća kako bi se donela iole upečatljiva uloga. Finale, iliti rasplet je zanimljivo svakom ko retko gleda horor filmove, dok nama koji pogledamo 100+ horora godišnje, ovo je samo još jedan zacementiran kliše. Najjači utisak, kao i kod prethodno recenziranog filma Surviving Evil ostavlja priroda koja je melem za oči. Australijska pustoš, vrelina sa ceste koja se oseća, i stalne promene kadrova popravljaju pomalo jednoličan utisak o ovom filmu. Lepo je to izrežirano od strane totalnog anonimusa Ringana Ledwidgea, koji se totalono povukao sa filmske scene nakon svog jedinog ostvarenja.

Dobre karakteristike:

-         Prelepi krajolici Australije

-         Likovi i glumci po meri filma

-         Povremena napetost; prihvatljiva režija

-         Par brutalnih scena na kraju filma

Loše karakteristike:

-         Film je jedva horor

-         Scenario; klišei

-         Na momente nezanimljiv i zamarajuć

-         Nedovoljno izgrađen zlokobni karakter Taylora

Zaključak: Hororofilima ne preporučujem film Gone, jer bi posle njegovog gledanja ostali nezasićeni i željni nečega što iole ima veze sa stravom. Nisam preterano zadovoljan kako je počeo ovaj avgust, jer se sve svodi na neki prosek (5/10), a jedino film Terror Tract ostavlja utisak pravog horor zadovoljstva.

5/10