Странице

четвртак, 07. јул 2016.

Case 39 (2009)

















Žanr: Triler / Misterija / Horor
Režija: Christian Alvart
Glumci: Renée Zellweger / Jordelle Ferland / Bradley Cooper
Sličan Film: Room 6 (2006)

Iako nisam neki fan paranormalnih, demonskih ili natprirodnih horor filmova, ipak rado prihvatim predloge čitalaca da prisustvujem kućnoj projekciji takvog filma. Psihološko - paranormalni horor koji danas opisujem zove se Case 39 (sr. Slučaj 39) i delo je Christiana Alvarta, čoveka koji je do sada režirao 9 filmova. Renée Zellweger igra socijalnu radnicu Emily koja najviše poslovnog vremena posvećuje problematičnoj deci, koja obično "dar" za nevolje naslede od svojih neprikladnih roditelja. Slučaj 39 probudio je veliku količinu empatiju u Emily, jer devojčica po imenu Lily, čini se, proživljava golgotu od strane "skrenulih" roditelja, koji se prave ludi (ček', što bi se pravili ludi, kad već jesu?) kada ih Emily pita da li je odnos između njih i njihove ćere normalan. Jedne noći Emily dobija poziv od male Lily da roditelji žele da je ubiju, te ova brže bolje zove policajca i sa njim odlazi u kuću porodice Sullivan. Tamo zatiču užasavajuću scenu u kojoj roditelji pokušavaju da sprže Lily u rerni, te na svu (ne)sreću uspevaju da je spasu. Monstruozni roditelji završavaju u mentalnoj ustanovi, a Emily usvaja devojčicu. Sve teče po planu, ljubav između novopečene mame i ćerke postaje sve jača, međutim u jednom momentu devojčica počinje da se ponaša čudno, što kulminira brojnim smrtnim slučajevima.


Recenzija: Da sam film gledao do gore navedenog momenta (kada devojčica počinje da se ponaša čudno), on bi verovatno dobio najvišu ocenu, jer je taj uvod stvarno perfekcija, međutim ocena se drastično smanjila u narednom periodu (rasplet), za koji smatram da je onako muški razvučen. I pored toga što mi se tokom daljeg gledanja utisak pokvario, ja smatram da je Case 39 odličan horor film, koji je satkan od dobrih glumaca, sjajne režije i na trenutke ubitačne misterije koja ima izuzetan tempo. Kada kažem tempo misterije, onda mislim na način na koji se klupče odmotava, odnosno na prijatnu brzinu koju na film nalaže, bez previše srljanja i bez začkoljica koje ni sam scenarista ne može da razume.


Renée Zellweger, koja obično glumi po komedijama i raznoraznim limunadama, ovde je bila iznenađujuće dobra, te sam je u monentu zgotivio. Nikad nisam imao neko pogrdno mišljenje o njenoj glumi, ali sam vešto izbegavao naslove u kojima je ona imala ulogu, iz prostog razloga što prezirem američki (be)smisao za humor. Ova glumica Švajcarskog porekla odigrala je jednu kompaktnu ulogu, koja realno gledano i nije bila krupan zalogaj za glumicu njenog kalibra. Njen lik Emily je dovoljno srdačan i harizmatičan, pa nećete imati problema da se uživite ili poistovetite situaciji u kojoj se ona našla. Ništa za Renée ne zaostaje ni mala Lily (koja sada ima 22 godine), čija slatkoća pomešana sa sumnjom i misterijom izgleda dosta ubedljivo. Ostatak glumaca igraju sporedne uloge, a među njima je i Bradley Cooper, koji će imati krvavi presedan.


Nije mi se dopao kontrast između dve polovine filma, jer je prva vidno bolja, em zbog detalja, em zbog samog toka, dok druga ide u nedogled sa nekim bespotrebnim scenama. Ukoliko se udubite i probate da razmišljate, shvatićete da se neke stavke iz dve polovine filma ne podudaraju baš najbolje (film delim na dva dela: prvi deo je dok je devojčica normalna, a drugi je kad totalno pošandrca). Evo npr. ne podudara se cela fama oko tog slučaja, jer ako su roditelji znali da je devojčica takva kakva je, zašto nisu obavestili nekoga i zašto su je stalno vukli kući. Verovatno i da su se požalili nekome, taj im ne bi verovao, jer je to takođe jedan od problema filma. Po meni je neprofesionalno da se direktor, ili šta je već, protivi socijalnoj radnici koja nekome želi da pomogne, bez obzira da li je upravu ili ne. I stalno tako kroz film trepere scene u kojima niko nikome ne veruje, a to ume baš da nervira.


Case 39, za sve te mane ima leka, jer njegova jača strana uspeva da potisne sve loše momente, tako da tokom gledanje filma možemo da vidimo uglavno dobre stvari, dok za ove loše moramo sačekati kraj filma i razmisliti o svemu. Sam kraj filma je ovde nebitan i nije ništa spektakularno da će vas frapirati ili nešto slično, jednostavno očekujte rasplet cele sage. Jedno ubistvo je baš efektno izmontirano, pored toga ono je kreativno, jezivo i krvavo, a glavni akteri su bube (neću vam reći koje).


Dobre karakteristike:
-         Odlična Zellweger, kao i ostatak glumačke ekipe
-         Perfektan uvod
-         Režija
-         Efekti i po koje ubistvo
-         Misterija i atmosfera


Loše karakteristike:
-         Niko nikome ne veruje (ali baš, baš)
-         Drugi deo vidno lošiji od prvog
-         Loše podudaranje događaja; logika
-         Neke bespotrebne scene


Zaključak: Case 39 preporučujem obožavaocima horor žanra, a i oni bojažljivi mogu da ga pogledaju slobodno, jer ne sadrži ništa preterano strašno, tako da samo navalite. Pošto je ovo jubilarna 50. recenzija, film će dobiti “sedmicu”, iako sam bio u dilemi između ove i ocene niže.

7/10

Нема коментара:

Постави коментар