Into Thin Air: Death on Everest (1997)

Žanr: Avantura / Biografski / Drama

Režija: Robert Markowitz

Glumci: Nathaniel Parker / Christopher McDonald / Peter Horton

Sličan Film: Everest (2015)

U izobilju filmova koji se bave temom penjanja na vrh sveta, ja sam odabrao Into Thin Air: Death on Everest, film koji se fokusirao na događaj iz 1996. kada je petoro alpinista izgubilo život (negde piše da ih je bilo 7) pokušavajući da se domognu Mont Everesta. Pre samo par meseci odgledao sam novi film po imenu Everest, koji se takođe bavi tragedijom iz 1996. godine, pa sam uglavnom znao kad će ko da pogine i kakav će epilog da bude na kraju ovog filma. Rob Hall, Mike Groom, Andy Harris, Scott Fischer i Anatoli Boukreev su vođe koji sa svojim klijentima grizu ka vrhu sveta. Klijenti su sačinjeni od najobičnih ljudi kao što su patolog, učitelj, biznismen i mnogi drugi ljubitelji penjanja koji su ostavile svoje poslove i prepustili se ledenoj strasti. Zadatak je popeti se na krov sveta (8848 m) do 14 časova, jer u suprtonom oluja može uzeti maha. Film nam je dakle predstavio istinitu priču o ljudima koji su stradali na raznovrsne načine tražeći na Himalajima gorku sreću.

Recenzija: Znam koliko suludo zvuči, ali dozvola za penjanje na Himalaje košta 64000 dolara, što ispada da nesretni ljudi investiraju u sopstvenu smrt. Međutim nekome je to sve il' ništa, nečije srce je gladno adrenalina, uspeha i slave, neko je rođen da bira svoje mesta počinka, a neko je isuviše lud da odustane od mača sa dve oštrice. Film Into Thin Air je uzbudljiv, realističan i emotivan, film koji je samo godinu dana nakon tragedije pušten narodu koji je bio ogorčen pogibijem alpinista. Krivac za nastanak ovog filma je žurnalista Jon Krakauer koji je i sam prisustvovao nemilom događaju, i čovek koji se na toj istoj ekspediciji popeo na Everest. On je prikupljene podatke i sećanja sročio u jednu knjigu koja je poslužila režiseru Robertu Markowitzu kao scenario.

E sad što se samog filma tiče, njega delimo na tri dela: Prvi deo (prvih pola sata filma) je dosadnjikav, mlak, deo u kome teško možemo zapamtiti likove kojih ima previše, a još su svi u sličnoj opremi sa bradama, tako da taj deo filma ostavlja nekako najslabiji utisak. Drugi deo (drugih pola sata) je potpala za vatru koja nastaje u poslednjih pola sata, a u tu gledamo ljude koji se protive naređenjima vodiča i grabe ka vrhu, iako im kiseonik popušta, iako im se noge zamrzavaju. U tom drugom delu takođe gledamo prva stradanja i prve prave probleme koji nastaju iz raznoraznih razloga, kao na primer zbog ledene stihije koja preti da pokori planove ljudima koji su i posle 14 časova nastavili da hitaju ka cilju .

Treći deo, i najbolji deo obuhvati poslednjih po' sata filma, a tamo gledamo emotivne slomove, gubljenje razuma i borbu za goli život, takođe u poslednjih pola sata je najbolje predstavljena ta gordost nemilosrdne planine koja uzima sve više i više žrtava. Morao bih pohvaliti i dobro ukomponovane note koje se čuju pozadini, a označavaju uspeh i slavu, jednostavno „muzika uspeha“ se idealno uklapa sa čovekom koji pod nogama ima ceo svet. Rane, zamrzline i ostale povrede su delo dobrih šminkera, a zimska agonija je možda za nijansu lošije predstavljena nego u u ostvarenju iz 2015. Glumačka postava je uradila zaista dobar posao, te se njima ne bih previše bavio. Kritike još jednom upućujem na račun likova, koji se tek „pohvataju“ u poslednjih 20 minuta, jer su neprepoznatljivih imena i neoriginalnog izgleda. Imena su takva kakva su i niko ih nije mogao menjati, ali moralo se poraditi na boljem upoznavanju sa likovima, jer čak ni meni koji sam gledao identičan film nije bilo lako da pohvatam ko je ko.

Dobre karakteristike:

-         Dobar film zasnovan na istinitom događaju

-         Dobra gluma

-         Druga i treća trećina filma

-         Ambijent, muzika i šminka

-         Borba za preživljavanje

-         Snažne emocije

Loše karakteristike:

-         Teško prepoznavanje likova

-         Prva trećina filma je dosadna  i spora

-         Nejasnoće u oluji

Zaključak: O ovom filmu bih mogao pisati do sutra, al' neću, jer sve bi se svelo na prepričavanje, a to nikako ne želim. Ko se odluči da odgleda film, neka posebno obrati pažnju na sudbine Roba Halla i Becka Weathersa. I na kraju ovaj film možda nije ubedljiv kao Everst, ali svakako je mogao poslužiti pomenutom filmu kao inspiracija. Everest je od mene dobio „osmicu“, a Into Thin Air dobija jednu jaku, jaku „sedmicu“.

7/10