Blue-Eyed Butcher (2012)

Žanr: Kriminalistički / Drama / Triler / Biografski

Režija: Stephen Kay

Glumci: Sara Paxton / Justin Bruening / W. Earl Brown

Sličan Film: Sins of the Preacher (2013)

Znate ono čuveno pitanje “Kakav je film?”, a vi na to odgovarate “Pa nije loš!”, e takav odgovor bi ste mogli čuti i od mene da ste mi postavili pomenuto pitanje. 2003. godine desilo se ubistvo koje je potreslo ceo Teksas a i šire, naime mlada žena, atraktivnog izgleda iskasapila je svog muža sa kojim je bila u braku 6 godina. Ona mu je oko 200 puta zarila nož u grudi, butine, prepone i ostale delove tela, da bi ga posle zakopala u bašti i hladnokrvno očistila mesto zločina, kao da se ništa nije desilo. Dakle ovo je istinita priča koja je podstakla Michaela Murraya da napiše scenario za film koji je nazvan Blue-Eyed Butcher (Plavooki kasapin), nadimkom koji su mediji dali Susan Wright. U ovom filmu uloga Susan Wright dodeljena je Sari Paxton, a priča je u formi prisećanja događaja iz prošlosti. Susan je na sudu, a  advokati, sudija i ostali ispituju je o događajima koji su je podstakli da izvrši krvavi pir. Sve je počelo pre 5 godina…

Recenzija: Kada Sara krene priču o počecima i prvim momentima koje je doživela sa sada već istranžiranim suprugom sve deluje kao ona glupa tinejdžerska romantična komedija. Njima se ostvario onaj “američki san”: dobijaju dete, venčaju se, tra la la… Ali kada se sve to završi film počinje da se penje uzbrdo i da stvara vrlo uverljive scene. Konkretnije gluma Sare Paxton postaje mnogo bolja, a priča polako otkriva zašto je muž Jeff platio životom. E sad o ubedljivosti i o tome da li je Susan pravilno postubila ubivši Jeffa mogli bi raspravljati do sutra, ali po meni sve je to moglo da se prikaže na brutalniji način. Međutim scenarista nije imao previše prostora da razgradi priču, jer je isključivo bio fokusiran na kalup istinitog događaja, pa ja tu ne bi previše zakerao.

Najveća prednost ovog filma jeste ta forma kojom nam režiser servira priču. Volim da gledam Flashback sistem u filmovima, jer on nikako ne može da bude dosadan i jednoličan, već nasuprot, on je šarenolik, interesantan i efikasan. Blue-Eyed Butcher je vrlo lak film za gledanje, iako sistem flashbackova ponekad može da nas ubaci u vrtlog nejasnoća, to nije slučaj sa ovim filmom. Ovde bih čak zamerio filmu preterano jednostavnan tok priče, gde nam ne treba 50% mozga da bi mogli da ga gledamo. Film nema nikakvih zavrzlama koje bi nas podstakle da uključimo kefala, ovaj film nema ni jednu jedinu nejasnu scenu, što je realno kuriozitet u svetu filma, pošto obično režiser ubaci neku bezveznu scenu samo kako bi gledaoca naterao da uključi mozak ili da potraži odgovor (koji najčešće i ne postoji).

Sara Paxton je glumica koja se oprobala u svakojakim žanrovima: Glumila je u hit filmova, hororima, ljubićima, filmovima koji su šund... Dakle u svemu i svačemu, pa i u ovom filmu koji nije stekao svetsku slavu, ali se bazirao na istinitoj prči o Susan Wright, na koju Sara pomalo podseća, što je verovatno i razlog zbog čega se mlada glumica pojavila u ovom filmu. Ona je svoju ulogu odradila dosta dobro, jer kada je bilo najpotrebnije ona je zasijala, međutim neko drugi je zakazao... U pitanju je Justin Bruening (Jeff), koji pored toga što je epohalno antipatičan, on je vrlo labilan na polju glume. Jes' da mu scenario nije bio top, ali nekako je isfolirano delovao, kao da je glumio glumca koji ne zna baš najbolje svoj posao. Njegovi roditelji u filmu su zaista loše dočarani, jer na saznanje da im je sin 200 puta izboden, oni su reagovali na anti emotivan način, ništa bukvalno. Ne znam da li su Amerikanci tako hladni, ili su ti roditelji zaista bili bezdušni, međutim meni je to zaista onako jadno.

Jedina neizvesnost u ovom „trileru“ jeste to da očekujem presudu za Susan Wright, sve ostalo znamo i nema nikakvog razloga za strepnje ili nelagodnost. Završetak filma je nešto što ne bih smeo zameriti, jer on je isključivo ekranizacija istinitog događaja, tako da ono što se zapravo dogodilo je samo sprovedeno u film. Scene ubistva (jednog jedinog) su sasvim korektno prikazane, štaviše na nivou (horor) filmova  koji se bave temom klanja i sličnog. Delovi u kojima Susan doživljava nervno rastrojstvo su najbolji delovi Sare Paxton u ovom filmu, tako da je to još jedan plus za plavooku glumicu. Prva rečenica u uvodu je pravi opis ovog filma, jednostavno  film “Nije loš!”, ali to nekad nije dobro, jer ako film ima statistički odličan balans,a kažemo da nije loš, to znači da njemu fale neke stavke koje bi ga opisale kao “Uf odličan” ili tako nešto.

Dobre karakteristike:

-         Sara Paxton kao „Blue-Eyes Butcher“

-         Forma u kojoj je rađen film (flashback)

-         Film po istinitom događaju

-         Dobro prikazano brutalno ubistvo

Loše karakteristike:

-         Justin Bruening kao Jeff

-         Previše jednostavn film

-         Solidnost, prosečnost i ograničenost

-         Par slabijih likova i njihove scene; rupe u scenariju

Zaključak: Blue-Eyed Butcher je jedan solidan film koji nema previše mana ili nedostataka, ali nema ni nešto specifično po čemu bi ga pamtili dugi niz godina. Jedna šestica na staklenim nogama za ovaj film biće prava relanost. Mogu vam reći da sam na kraju i zadovoljan sa ovim filmom, jer sam ga slučajno našao, a nisam očekivao bukvalno ništa od njega.

6/10