Benny's Video (1992)

Žanr: Kriminalistički / Drama

Režija: Michael Haneke

Glumci: Arno Frisch / Angela Winkler / Ulrich Mühe

Sličan Film: Der siebente Kontinent (1989)

Napomena: Ovu recenziju sam pisao za magazin Helly Cherry.

Michael Haneke je čovek koji kroz crne naočare posmatra današnje društvo, koje svojom nastranošću, psihičkom nestabilnošću, lukavim potezima i mračnim tajnama inspiriše i prosto izaziva druge da to njihovo ludilo neko demonstrira na najcrnji moguć način. Ovaj film je upravo crna slika puberteta i pokazatelj zašto je bitno da deca postanu bar na kratko marionete svojih roditelja, jer u suprotom sve odlazi u sunovrat. Benny's Video je priča o 14-godišnjem dečaku iz Austrije, koji na prvi pogled vodi jedan sasvim lagodan život, međutim vrlo brzo se uočava  da njegovi roditelji imaju hladan i distanciran odnos prema njemu, što rezultuje da se Benny oseća zapostavljenim. Bitno je pomenuti da je dečak opčinjen snimanjem svega i svačega, jer kako kaže, stvarnost mu se čini mnogo realnijom kada je zableži svojom video kamerom. Jednom prilikom, dok su roditelji bili odsutni, Benny u stan dovede devojčicu koju je upoznao u lokalnom video klubu, te sa njom diskutuje  o filmovima i privatnom životu. U toku diskusije  oboje deluju rezervisano, nesigurno i stidljivo, te često neprijatna tišina dodatno uznemiruje nove poznanike. U jednom trenu, život dečaka menja se iz korena, jer nezrelost i mladalačka ludost bili su kobni po sudbine Benija i njegove gošće, jer je on ubija pištoljem za onesvešćivanje stoke pred klanje, i njeno telo hladnokrvno sakriva u svoj orman. U daljem toku filma gledamo šta se to dešava kada se Benny ispovedi roditeljima i prizna im kakav zločin je počinio. Takođe, interesantno je gledati i koju su žrtvu roditelji spremni podneti, samo kako bi zaštitili svoje dete.

Recenzija: Posle ovog pozamašnog uvoda, mislićete kako sam vam prepričao pola filma i kako vaše gledanje neće imati smisla, no ja vam sad govorim kako ovo što je napisano ne otkriva ni najmanji delić suštine ovog projekta, te ga slobodno možete odgledati bez ustručavanja i bojazni da vam je sled događaja poznat.  Stavka koja ovaj film čini dobrim ili odličnim jeste njegova poruka, koja bez imalo respekta ubada u srž, gađa u bolnu tačku i što je najvažnije podstiče da se tako nešto promeni. Ovde imamo dečaka koji je na raskrsnici života i kome treba semafor, odnosno savet njegovih roditelja šta i kad treba da uradi, ukoliko nije siguran. Pubertet je zlo koje može da stvori psihopatu od, do tada najobičnijeg deteta, jer uskraćena pažnja roditelja  i detetov  nepromišljen odabir životnog puta mogu biti isključivo primamljiva propusnica za pakao (loš život).

Ne volim da filozofiram kada pišem o filmu, ali Benny's Video to zahteva, jer njegova poruka je mnogo jača od svih efekata koje gledamo po raznoraznim „hitovima“, od kojih imamo zadovoljstvo, ali ne i korist. Kada su u pitanju prave filmske karakteristike, na račun ovog filma imam uglavnom reči hvale, jer pre svega režija je tako lepo i temeljno odrađena, da sam prosto s užvanjem posmatrao ovaj film. Ono što režiji pomaže da bude tako odvažna i moćna jeste sjajan scenario, koji je takođe delo pomenutog  Hanekea, a ono što mi se ponajviše dopalo u celom ovom projektu jesu dijalozi. Razgovor između Benija i devojčice koju je kasnije ubio, teče tako spontano da prosto imate osećaj kao da ne gledate film,već jedan običan razgovor dvoje pubertetlija. Zbunjenost, neprijatnost i suzdržanost se osete u vazduhu, jer dvoje tinejdžera koji su do pre sat vremena bili totalni stranci, sede u sobi i komuniciraju, međutim ni oni sami ne znaju o čemu.

Haneke se nije štedeo ni oko detalja, koji su neizostavna stavka ukoliko želite da gledalac poveruje u ono što ste mu predstavili.

Opet se vraćam na Benija i devojčicu koji su jeli picu i naravno ostavili one nenafilovane okrajke koji u tanjiru stoje poduži period. E, tu je fora, jer drugog scenaristu bi baš "bolelo uvo" za tako “nevažne” finese (mo'š misliti pica, okrajci tačnije), međutim pažljiv i koncentrisan gledalac je u stanju da ulovi svaki propust, ma koliko on bio majušan i beznačajan. Fotografija filma je dovedena do perfekcije, pa slobodno mogu da kažem da ovako kristalno jasnu sliku nisam video u poslednjih nekoliko godina. Imao sam osećaj kao da je film sniman prošle, a ne pre pune 24 godine. Sve ove stavke koje sam naveo (dijalozi, detalji, fotografija)  rezultat su režiserkog talenta koji poseduje gospodin Haneke, međutim suština ovog filma je u  poruci, odnosno u saznanju roditelja da im je sin ubica.

Ono što smatram manom filma, a opet se nekako i može "sažvakati" jesu maratonske pauze u kojima se ne dešava ama baš ništa. Haneke je želeo da stvori jedan totalno realističan film (i uspeo je), pa je te neprijatne pauze šutnje vešto ubacio u određene scene, ali (uvek to “ali”) time je usporio tempo filma i na neki način iscrpeo gledaoce. Glumu ovde ne treba previše komentarisati, jer dovoljno je reći da sve što sam video na ekranu izgledalo je toliko realno i toliko sigurno, da glumci prosto plivaju ovim filmom bez imalo grčenja, kao da je ovo njihova životna priča. Benny's Video ima jedan veliki problem (i ne treba da se sekira zbog toga) koji se zove NEKOMERCIJALNOST, i to odbija određenu publiku naviknutu na trule holivudske bljuvotine, no oni koji žele nešto jače, nešto originalnije ili nešto što će u isto vreme ostaviti i moćan utisak i gorak ukus u ustima, treba da izaberu neko delo koje se oslanja na priču, a ne na specijalne efekte.

Dobre karakteristike:

-         Maestralna režija

-         Odličan scenario

-         Dijalozi i detalji

-         Moćan vizuelni ugođaj

-         Poruka filma

-         Realističnost i originalnost

-         Likovi i glumci

Loše karakteristike:

-         Pomalo dosadne i zamarajuće pauze

-         Film će podeliti publiku; jednostavno nije za svakoga

Zaključak: Benny's Video je poseban, originalan  film koji vas “ščepa” i ne pušta, jer režisersko umeće Michaela Hanekea je prosto jedinstveno. Preporučujem ga svim ljubiteljima evropske kinematografije, koja je najčešće tu da nas opusti i odmori od one američke. Ocena filma je možda slabija od očekivane, ali morate me razumeti, jer ipak  postoji hijerarhija. Neki filmovi koje sam odgledao prethodnih godina imaju jaču ocenu upravo iz tih razloga što u svojoj glavi svrstavam vrednosti po kojima posle dajem zaključnu ocenu. U ovom slučaju je to jaka “osmica“, koja je vrlo, vrlo blizu „devetke“.

8/10