4 u 1: Following, El Incidente, 47 Meters Down, Tesis

Pravila su tu da bi se kršila. Držaću se te devize ovog puta, kada započinjem drugačiji format osvrtanja na odgledane filmove. Naime, sada ćete imati priliku da čujete moje mišljenje za četri filma o jednom trošku (nije da se postovi na bloggeru plaćaju, al' ajde). Kao i sve u životu i ovo ima svoje dobre i loše strane. Dobra strana ovog projekta svakako je veći izbor filmova a i manje materijala za čitanje za one lenštine, kojima je prevelik zalogaj recenzija od 5 pasusa. Dakle, sada će sve biti sažetije i konciznije, što opet nije dobro za mene, a i sam film koji često vapi za dubljom analizom (to je jedna od loših strana, ako niste skontali...eventualno). No dobro, budući da ni sam ne volim predgovore, (i rado ih preskačem) završiću sa istim i baciti se ono zbog čega ste došli (/zalutali) ovde – recenzije.  

Hroničar (2018)

Žanr: Horor / Misterija / Triler  

Režija: Vojin Mudrinić

Glumci: Branislav Aleksić / Danka Bajković / Kristina Posavčić

Sličan Film: Nightcrawler (2014)

Napomena: Film možete pogledati ovde

Oj Srbijo među šljivama, zašto se tvoja kinematografija svodi na crne komedije? Zašto večito žudimo za tenzijom, za filmovima koji će pomeriti granice kinematografije i učiniti je šarenijom? Vrlo je teško pronaći konkretan odgovor, no bitnan je svaki pomak, odnosono da i ljudi koji prave male, nezavisne filmove potpomognu da se to promeni, i da u našoj zemlji zakmeči (u filmu bukvalno zakmeči) nešto sa etiketom trilera ili horora. Današnja žrtva mog osvrta je upravo srpski horor – triler, nažalost kratkometražni, ali svakako vredan pažnje i pomena. Hroničar je dvadesetominutni smoothie žanrova, podžanrova, kultnih filmova i svega i svačega, ali zapravo vrlo pitak i vešto našminkan da na trenutke ni ne naliči na amaterski film. Radnja prati fotoreportera Marka, kome amnezija ne dopušta da se seti šta se desilo prethodnog dana, međutim, uz pomoć video kamerice videće jezive stvari koje je usnimio i koje će znatno uticati na dalji tok njegovog života.

SPECIJAL: Srećan rođendan Dotti!

Dragi čitaoci (ako vas još uvek ima i posle tri meseca recezentskog posta (statistika kaže da vas ima)), ovo je specijalan post posvećen mojoj dragoj Dotti koja danas slavi svoj 21. rođenadan. Preporučila mi je 4 filma, a ja joj uzvraćam sa isto toliko recenzija i ovo nek bude pandan nekoj naručenoj pesmi preko radija (Dragoj Dotti od srca želi srećan rođ... uz pesmu „Umirem majko“, recimo). Ne bih vas/te više zadržavao, ima dole podosta da si čita. Uživaj/te! 

Anketa: Koji film je vaš favorit za Oskara?

Anketa se nalazi sa desne strane. Štiklirajte polje ispred vašeg favorita.

Philomena (2013)

Žanr: Drama / Biografski

Režija: Stephen Frears

Glumci: Judi Dench / Steve Coogan / Sean Mahon

Sličan Film: A Child Lost Forever: The Jerry Sherwood Story (1992)

Odmah da raščistimo! Jedina stvar koja ovde ne valja jeste prelepa Judi Dench u ulozi Philomene Lee, ružnjikave Irkinje, upalih obraza i izraza lica dokrajčene profesorke fizike pred penziju. Naravno, na polju glume Judi izuva, no svakako bi ubedljivije delovala da su je malko proružnjali (koristi se ovaj izraz, je l' da?), što zbog real Philomene, što zbog klinke koja igra Philomenu iz mladosti, za koju je baba Judi izmislila pojam lepote. Da se bacimo na poentu; film je adaptacija knjige novinara Martina Sixsmitha, koju je napisao uz pomoć pomenute Philomene, odnosno njenih gorkih sećanja na period od pre pola veka kada je ostala u drugom stanju, zbog čega su je roditelji, ortodoksni vernici, poslali u manastir da okaje svoj greh. Njen svet se ruši kada joj nepoznati ljudi usvajaju sina, čiji trag gubi zauvek. Sada, 50 godina kasnije, uz pomoć Martina, pokušaće da pronađe svoje izgubljeno čedo. Hvala na predlogu mali pjere!